Призори са Лекиног Брда

(од Боже Зеремског) У раним сатима, вечерњимкада крошње савија ветар, песмом сивомдва брата на овој слици,напунише своје спортске стомаке –  пивом Браћа су одрасла, па на одговорностне зову их више родитељи – већ женеи у једном тренутку, кад већ се морастарији, полако – одлучи да крене Одлучи полако, али крену тихоса помишљу да се ускороНаставите читати „Призори са Лекиног Брда“

Црно – бели дан

[Пише: Бошко Милосављевић]  [Време читања: 2’ 14’’]                                          Лекино Брдо, 9. април, тачно у 17 часова Устајем, и крећем се ка пекари после десет дана. Маске носе пред пекаром сви, чекамо, улазимо један по један. Десет дана без бурека, и ето, не издржи човек… После одем до једног маркета, гужва, још већа. Али, мудрац сам ја.Наставите читати „Црно – бели дан“