Хиљаду му бубњева

Београд, Борча, уторак, 19. мај 2020. Питања, загонетке, питалице, мистерије, речи мајсторије, роје се и роје. Ко увек исте ноте Роја Орбисона, које некад давно, из ноћи у ноћ, слушах како допиру из оближње конобе, док сунцем осмуђену и затегнуту кожу утрљан јогурт блажи, у врелој соби, на првом кату, са дебелим каменим дуварима –Наставите читати „Хиљаду му бубњева“

Доручак на Лезбосу

[Пише: Саша Цветковић] Београд, Борча, субота, 9. мај 2020. -Не би требало толико да анализираш и мучиш себе – рече ми Сапфо ономад за доручком. Много сам волео да доручкујем с њом. Она би увек одвајала мортаделлу са стране и давала мени. Својеглава, каква јесте, није слушала проф. др Пушића. А мене тлачи глад, знаНаставите читати „Доручак на Лезбосу“

Блеф

Београд, Звездара, 8. мај 2020. У металним кутијама, које су биле дом погрицканим финим чајним кексићима, с наштампаним млађаним девојчурама које од сунчевих зрака штите розе сунцобрани док оне као случајно испуштају своје везене марамице и померају тло под ногама удварачима са улаштеним ћелама, живе успомене. Мртве ствари живахног изгледа су од суштинског значаја заНаставите читати „Блеф“

Степа

[Пише: Саша Цветковић] Београд, Борча, 06. мај 2020. Сусрети. Дивљи, неистражени, широки као тајга нови простори. Затворен си у оклоп сопствене мисли. Жудиш за пространствима. Сваки нови сусрет отвара те помало за један нови свет, чијег постојања секунд раније ниси био свестан. А само те интеракција упознаје са многострукошћу дивних светова. Интерпункција се са својеНаставите читати „Степа“

У зеници

[Пише: Саша Цветковић] Београд, Борча, недеља, 26. април 2020. Почео сам да пишем други текст, смешнији, барем се мени таквим чинио, а свакако, тоном лаганији. А онда ме је преплавила бујица силних неких догађаја последњих дана. Заиста силних. И размишљања у којима сам се растворио. А има их и добрих и лоших. Срећа је што,Наставите читати „У зеници“

Крунски доказ стокхолмског синдрома

У нас постоји бенд Оружјем противу отмичара. Кратко писмо које је срочио члан дружбе надахнуло ме је да на папир спустим мисли што долетеше ми ко ласте с пролећа. Како сам јединче али и сироче, а с обзиром на то какво мишљење или пак предрасуде преовлађују о јединцима и јединицама, најчешће бих се снебивала, кадНаставите читати „Крунски доказ стокхолмског синдрома“

Са маском без маске

[Пише: Саша Цветковић] Београд, Борча, 21. 04. 2020. Присећам се, принудно, ових дана свог првог блиског сусрета са респиратором. Инвазивним, интубирајућим. Мати ми је, покојна, била прикључена на један такав у ,,Клиничком центру“. Очима што вире изнад маске, са капом хируршком, оном тананом, прозирном, резедо зеленом, са каљачама преко ципела и огртачем службено добијеним каоНаставите читати „Са маском без маске“

Било једном

Мухамет Узунер у ,,Bir Zamanlar Anadolu’da“ (2011), photo courtesy of IMDB [Пише: Саша Цветковић] Београд, Борча, понедељак, 06. април 2020. Тече нововековно време. Још толико, и службено се више неће сматрати новим. Оно прастаро ће опстајати у сећањима неколицине нас, маторих прдоња, који ће(мо) младим нараштајима приповедати како је било. Као матори Сол (Едвард Г.Наставите читати „Било једном“

БАСМЕ И БАСМАТИ (PİRİNÇ)

[Пише: Саша Цветковић] [Време читања: 0,7 km и пар штапина лаки страјка] Београд, Борча, уторак, 31. март, 2020. * Из збирке највећих мудрости људским устима изговорених. И највеће књиге, одмах после Књигe, Б. Нешић, В. Рупник: Оловка пише срцем, БИГЗ, Београд, 1972. (ил’ било које издање) Душа мекана. Крофнаста, чиста. Слути, не, ЗНА! А тоНаставите читати „БАСМЕ И БАСМАТИ (PİRİNÇ)“

Пљоска

[Пише: Саша Цветковић] [Време читања: до полицијског часа] Београд, 28. март 2020. Улазимо у четврту недељу спљоштавања епидемијске кривуље. На државном нивоу. Још од времена слободарске (-нске) Србије, опрезно приступам тумачењу феномена у апстрактном, алегоријском, симболичном кључу. Мош’ се лако зајебат’. Неко прича о свакодневном, приземном, а теби се учини да је то сувише тривијалноНаставите читати „Пљоска“