Имам једног пријатеља који често виђа неидентификоване летеће објекте. Стално они падају на нас. Само, он врло често није у стању да идентификује много шта. Зато што много пије, а воли и да помеша алкохол са антидепресивима, нарколептицима, аналгетицима и разним таквим ђаконијама. Шта год му дође под руку. А онда, седне и предвиђа. КорисноНастави са читањем „Врло корисна прича о крви“
Архиве ознака: корона
Хиљаду му бубњева
Београд, Борча, уторак, 19. мај 2020. Питања, загонетке, питалице, мистерије, речи мајсторије, роје се и роје. Ко увек исте ноте Роја Орбисона, које некад давно, из ноћи у ноћ, слушах како допиру из оближње конобе, док сунцем осмуђену и затегнуту кожу утрљан јогурт блажи, у врелој соби, на првом кату, са дебелим каменим дуварима –Настави са читањем „Хиљаду му бубњева“
Доручак на Лезбосу
[Пише: Саша Цветковић] Београд, Борча, субота, 9. мај 2020. -Не би требало толико да анализираш и мучиш себе – рече ми Сапфо ономад за доручком. Много сам волео да доручкујем с њом. Она би увек одвајала мортаделлу са стране и давала мени. Својеглава, каква јесте, није слушала проф. др Пушића. А мене тлачи глад, знаНастави са читањем „Доручак на Лезбосу“
Блеф
Београд, Звездара, 8. мај 2020. У металним кутијама, које су биле дом погрицканим финим чајним кексићима, с наштампаним млађаним девојчурама које од сунчевих зрака штите розе сунцобрани док оне као случајно испуштају своје везене марамице и померају тло под ногама удварачима са улаштеним ћелама, живе успомене. Мртве ствари живахног изгледа су од суштинског значаја заНастави са читањем „Блеф“
Степа
[Пише: Саша Цветковић] Београд, Борча, 06. мај 2020. Сусрети. Дивљи, неистражени, широки као тајга нови простори. Затворен си у оклоп сопствене мисли. Жудиш за пространствима. Сваки нови сусрет отвара те помало за један нови свет, чијег постојања секунд раније ниси био свестан. А само те интеракција упознаје са многострукошћу дивних светова. Интерпункција се са својеНастави са читањем „Степа“
У зеници
[Пише: Саша Цветковић] Београд, Борча, недеља, 26. април 2020. Почео сам да пишем други текст, смешнији, барем се мени таквим чинио, а свакако, тоном лаганији. А онда ме је преплавила бујица силних неких догађаја последњих дана. Заиста силних. И размишљања у којима сам се растворио. А има их и добрих и лоших. Срећа је што,Настави са читањем „У зеници“
Крунски доказ стокхолмског синдрома
У нас постоји бенд Оружјем противу отмичара. Кратко писмо које је срочио члан дружбе надахнуло ме је да на папир спустим мисли што долетеше ми ко ласте с пролећа. Како сам јединче али и сироче, а с обзиром на то какво мишљење или пак предрасуде преовлађују о јединцима и јединицама, најчешће бих се снебивала, кадНастави са читањем „Крунски доказ стокхолмског синдрома“
Са маском без маске
[Пише: Саша Цветковић] Београд, Борча, 21. 04. 2020. Присећам се, принудно, ових дана свог првог блиског сусрета са респиратором. Инвазивним, интубирајућим. Мати ми је, покојна, била прикључена на један такав у ,,Клиничком центру“. Очима што вире изнад маске, са капом хируршком, оном тананом, прозирном, резедо зеленом, са каљачама преко ципела и огртачем службено добијеним каоНастави са читањем „Са маском без маске“
Било једном
Мухамет Узунер у ,,Bir Zamanlar Anadolu’da“ (2011), photo courtesy of IMDB [Пише: Саша Цветковић] Београд, Борча, понедељак, 06. април 2020. Тече нововековно време. Још толико, и службено се више неће сматрати новим. Оно прастаро ће опстајати у сећањима неколицине нас, маторих прдоња, који ће(мо) младим нараштајима приповедати како је било. Као матори Сол (Едвард Г.Настави са читањем „Било једном“
БАСМЕ И БАСМАТИ (PİRİNÇ)
[Пише: Саша Цветковић] [Време читања: 0,7 km и пар штапина лаки страјка] Београд, Борча, уторак, 31. март, 2020. Почетак је кад сам се ја родио А краја нема * * Из збирке највећих мудрости људским устима изговорених. И највеће књиге, одмах после Књигe, Б. Нешић, В. Рупник: Оловка пише срцем, БИГЗ, Београд, 1972. (ил’ билоНастави са читањем „БАСМЕ И БАСМАТИ (PİRİNÇ)“
Корона-циркус 