У зеници

[Пише: Саша Цветковић] Београд, Борча, недеља, 26. април 2020. Почео сам да пишем други текст, смешнији, барем се мени таквим чинио, а свакако, тоном лаганији. А онда ме је преплавила бујица силних неких догађаја последњих дана. Заиста силних. И размишљања у којима сам се растворио. А има их и добрих и лоших. Срећа је што,Наставите читати „У зеници“

Затвор

У затвору се штошта неочекивано деси. Изучи се занат преживљавања, и још понеки. (То ја тако замишљам.) Многи је затворених и књигу написао. Данте, Марко Поло, Сервантес, Де Сад, Хитлер, Достојевски, Лондон, Солжењицин, Нушић – драги ујаче… Viбрирао сам с Мичком вечерас. Мало ово око факцина, мало оно, нека заверица, мала шалица (није шољица) иНаставите читати „Затвор“

Великосуботње повечерје

– Куц, куц… – Ко је? – Ђаво с неба. – Шта вам треба? – Једно јаје. – Које боје? – Златне. – Немам. – Шта имаш? – Црвена јаја. – Кокошко, глупа!!! Лонгине, ниси му копљем срце пробоо, још се копрца на крсту, а казују да си му муке скратио пробивши га у ребро.Наставите читати „Великосуботње повечерје“

За Владимира Јагличића

[Време читања: 5’] „Човек нема драгоценијих искустава него из првог детињства у кући родитељској, и то је скоро увек тако, чак и тад кад у породици има само најмање љубави и слоге. И од најгоре породице могу се сачувати драгоцене успомене, ако је само твоја душа способна да тражи што је драгоцено…”                                                 Ф. М. ДостојевскиНаставите читати „За Владимира Јагличића“

Оно унутра и оно вани, хладни пред нама сада су дани

[Пише: Бошко Милосављевић] [Време читања: 3’ 25’’] Београд, Leka’s Hill, недеља, 22. март 2020. -Видео сам. Након десет метара узео си течност од продавца кокица и дезинфиковао руке! -Јесте. Али сам ипак стегао руку коју си ми пружио… (разговор два човека испред зграде РТС-а, један је сниматељ а други возач) ✽ ✽ ✽ Овај краткиНаставите читати „Оно унутра и оно вани, хладни пред нама сада су дани“