Letteratura

[Lettera – ит. – писмо]

Љубазниссиму господину
Александру Стојанову
Препоручено писмо на руке

Копнена лука Болоњa, Бентивољо, 4. јун 2020.
Предмет: Писмо дисциплинског спора

У складу са и за потребе чл. 7 Закона 300/1970 (Раднички статут) и важећих закона уговорних правила, оспоравамо следеће:

На дан 1. јуна 2020. године, око 10:00, у близини машине OBV за обућу, а у одељењу Аутоматизације, блока 15.1.2 Копнене луке Болоња, Ви сте намеравали да разговарате са колегиницом Де Ђорђо Данијелом, без одржавања сигурносне удаљености од 1 метра и без исправно подешене сигурносне маске.

У складу са и за потребе члана 7 закона 300/1970 (Раднички статут) и важећих закона правила уговора, подсећамо Вас да своја евентуална оправдања можете поднети у року од 5 дана од пријема овог писма.

Са поштовањем
Винс Принс Диша

Наставите читати „Letteratura“

Камби у аскари

Камби је говорио да цвеће разуме, али то само кад би причао са Владом Ашовом. Њих двојица су, сад кад то нешто мислим, заиста били људи који говоре и разумеју посебан језик – и биљака, и овако.

Понекад, Камби би ћутао данима – уз забавне активности, он би ипак ћутао.

Тада, ми који смо га знали, нисмо много питали. Видиш да је човеку тешко – али боље да му ништа не говориш, јер не помаже. Уопште, Камби је био од оних ретких људи – стварно се никад није жалио…

А и у тим потежим данима, одржавао је рутину. То је за њега био неки животни тренинг, такорећи. Можда не баш тренинг, али такорећи.

Наставите читати „Камби у аскари“

Sunce u lokdaunu

[Piše: Miloš Milačić]

Beč, četvrtak 4. jun 2020.

***

Sunce je te subote u Beču, baš kao i svakog drugog dana, izašlo u 11 sati. A moralo je, po propisima lokdauna, da zađe tačno u 23 sata. Ali nije. Zašlo je osamnaest minuta iza ponoći. I kažnjeno je zbog toga. Da prestane da izlazi nekoliko narednih dana. Osim na stranicama bečke štampe. I da plati određeni novčani iznos. Ne Sunce. Već njegov vlasnik.

Pravopis zahtijeva da riječi: „Sunce“, „izašlo“, „zašlo“ i „lokdaun“ u ovom kontekstu stavimo pod navodnike. Ali izgledalo bi nekako nepravedno prema tim riječima. Kao da im stavljamo lisice i hapsimo ih. A nijesu učinile neki bogzna kakav prekršaj. Samo su se našle na pravom mjestu u pogrešno vrijeme. Baš kao i austrijski predsjednik Aleksander Van der Belen, koji je sa suprugom i dva prijatelja te majske večeri izašao u italijanski restoran „Sole“ (u prevodu „Sunce“) u centru Beča. Po sopstvenom priznanju, prvi put nakon izolacije zbog Kovida 19.

Наставите читати „Sunce u lokdaunu“

Поданици

Болоња, понедељак, 1. јун 2020.

Оно што је заједничко и партизанима и четницима је – братоубиство – у име правде. Правда није Божја, него људска, па и склиска јегуља, нарочито ако је до’ватиш с дебљег краја. А јегуља, коју сам јуче, у Малој Венецији, с оне стране Јадрана први пут кушао, кажу да, као и свака риба, смрди од главе. (Ова је моја била пристојно опрљена, па није.)

Исус је, веле, био протокомуниста. Цар је хтео да га смакне нулте године, пре него је и био близу доба кад је почео да има ученике и следбенике. Јер, власт тражи бесвест, презире просвету. Власт убире кајмак-порезу и тражи рмбајтен. А даје гаранције просперитета, у виду ветропир-слогана, типа – да направимо још школа и вртића – да вратимо све очеве из Немачке у Србију (нисам укапирао коликоструку силу гравитације су урачунали за тај халуциногени пројекат) и слично. Али, то важи за сваку власт. Црну, црвену, зелену, плаву, жуту, каки – посебно каки.

Наставите читати „Поданици“

Велика бела птица а није лабудица

Љубавник који није био љубавник је престао да јој се јавља.

Пала је у кревет.

Препустила се очајању и малодушности.

Муж који није муж је рекао да неки тамо лик кога је видела неколико пута у животу није вредан да она пати.

Наравно. Ако пати, нека пати због мужа који није муж.

Муж који није муж је тешко поднео податак да се појавио други мушкарац.

Завапио је о својим осећањима ах, ах, ах, цвил, цвил, цвил.

Према себи, мисли она.

Према њој, тврди он.

Она је предмет, као кревет у коме се лежи. Својина. 1/1. Једино прихватљиво.

Наставите читати „Велика бела птица а није лабудица“

Рука

Болоња, субота, 30. мај 2020.

Да ли данашњи дан има право на своје име и презиме? Јесам ли га бацио низ воду, или сам нешто урадио? Не знам зашто ме често прогони то питање. Посебно у време викенда, када нема фабричког шума као згодног оправдања. И, уопште, одакле то да дан треба да се искористи? Шта то, заправо, значи? Сада, када је суботња ноћ ту, то ме заокупља.

Међу данашњим радњама не препознајем ни једну изузетну. Претпостављам да делим то осећање са свим данашњим тинејџерима, који нису као јучерашњи, из много разлога. Нема у мени оне врхунске сензације због које могу несумњиво рећи да сам данас живео. Да ме је живот даровао том реткошћу, која ми је открила скривене смислове, повезала неке испрекидане линије и учинила ме мудријим, или једноставно – живим.

У потрази за том посебношћу, у више наврата сам седао за рачунаљку, како бих се разрачунао са светом и, у крајњој линији, са собом. Имамо неке нерашчишћене рачуне, она и он, и он и ја. Седао сам. И устајао исто толико пута. Одлагао обрачун.

Наставите читати „Рука“

Код златног књижевника

На слици: Ресторан на Монмартру: Фотографија: Архива аутора

 

Након окончане промоције књиге једног новосадског песника локалног домета, по добром старом обичају, домаћин скупа, повео нас је на вечеру у ресторан по сопственом избору. Убрзо смо се обрели „Код златног књижевника“, пар километара узводно од Моста слободе, на десној обали Дунава. Љубазни конобари су се истог часа створили крај наших столова и ставили нам се на располагање. После неколико уводних пића, на ред је дошао избор оброка, али се исти сводио на одговор на једно необично питање које су нам посвећени послужитељи љупко постављали: „Који је Ваш омиљени писац“? Наставите читати „Код златног књижевника“

Ревидирано: Шах-мат

customerthink.org

Био сам затворен у кућу, додуше својевољно, као у самицу. Потрудио сам се да урадим понешто што надилази запостављене радне навике. Машио сам се не баш лаког али ни јуначког задатка. Растребљивао сам дрангулије и успомене из ормана.

Не могу да износим све детаље јер би то потраjало, али тек толико да знате да сам се прво играо са колекцијом аутомобилчића и ваљао се по поду, као дете. Затим сам прегледао дијапозитиве из прошлог века и уочио да смо се тада смејали. Како је то време брзо ишчезло?!

Нескромно сам се дивио својим пожутелим дипломама. Ја сам био стручњак и зналац. Градио сам мостове. Ти мостови су одавно порушени.

Наставите читати „Ревидирано: Шах-мат“

Заседа

Часопис Орбис, Кањижа, 2000. година
Година V / број 4

„Сви велики играни филмови теже документарности
као што сви велики документарци теже играном филму“
Жан-Лик Годар

Термином „црни талас” названа је филмска продукција настала шездесетих година, која се тематски и естетски битно разликовала од већ етаблиране. У то време коришћени термини „нови филм”, „Југословенски нови талас” и слично, означавали су једну исту појаву најављену првим филмовима Александра Петровића, да би 1965. године филмови као „Три” – Александра Петровића, „Човек није ‘тица” – Душана Макавејева, „Девојка” – Младомира Пурише Ђорђевића, „Непријатељ” – Живојина Павловића, конкретно показали сферу интересовања младе генерације филмских аутора.

Наставите читати „Заседа“

Беше му

Ушуњала сам се по ко зна који пут у девојачку собу. Последња девојка, кућна помоћница, боравила је ту пре Великог рата.

Просторија је била преуређена у оставу у којој су живели сви могући и немогући деликатеси које кувари/це познају. На полицама се башкарила слатка и слана зимница у теглама разних величина и облика. Венци сувих црвених паприка и белог лука су красили углове просторије. На највишим полицама чували су се ситни колачи.

Протезала сам се на прсте толико да је то било болно не бих ли успела да закачим маленим шакама металну кутију која би ми слетела у наручје. Отварала сам је попут лопова који очекује да изнова угледа богат плен али се и осврће на сваки шум плашећи се да не буде ухваћен у несташлуку.

Наставите читати „Беше му“
%d bloggers like this: