Шпанац и Енди не пију бренди

Усред дневног вихораШпанац лети ка Ендијуда му понесе што има понетипа ће њих два (два, због риме и штимунга, не двојица, јасно је да су двојица)мождаи по једанвиски попити;неће, бренди … Енди је окретанпоказује Шпанцу колико је и даље брзпљеште ударциполуге и брза брзинаШпанац се радујекао да је добио некогна фер – иако је добио показну вежбу –па садНастави са читањем „Шпанац и Енди не пију бренди“

Јутрос

Јутрос бивши голман Звезде БајковићВоди дете у школуЈутрос ја трубнем Па махнемо Јутрос ђубретари по СунцуПреврћу све оноКад сунце сијаВесело је и на гробљу Јутрос сам се вратио из ЗворникаГде сам био по први путЗа последњи ко зна зна Јутрос сам наставио да умиремКао и сваког другог данаАли јутрос нисам веровао у смртНего у милост ЈутросНастави са читањем „Јутрос“

Шпанац и Џими иду ка Алкмару

Седе на аеродромуу некој кафетеријиЏими и Шпанацкоји је тек стигаоу Хали ДеШипхолтако се некаконазива Седе, гледају се.Драго им. Џими је био у Вијетнамупар годинатамо је малопроменио погледали само на неке ствари … Овако, гледа у Шпанцаа гледа и околоразмишља брзои првокласно Причају о животу, о људима,а онда Шпанац пита за Зиса,што је радио са Џимијем, давно –ни њега није видео деценије скороНастави са читањем „Шпанац и Џими иду ка Алкмару“

Шпанац и Вар Дар

Био једном један цару Сир Дарју и Аму Дарјупа је … Не, не иде тако … Него – овако – Шпанац, увелико ујутруувелико на ногама, иде.купује пљуге – иако је синоћчадио као воз (стари онај)или као пећ (стара такође)и док купује мислида неће скоро упалитијер му је мало и мукаи нада седа му чађење нећеНастави са читањем „Шпанац и Вар Дар“

Шпанац кроз као неки олук

Можда  кренутиОбрнутим редомБи требало.Шпанац мало мислиДок разгледа Огледало … Не мора то бити –Као што кажу –Егоисте, једног, трип –Можда је почетак нечегаА можда ће сести и у џип Можда је то почетакНеке лагане болестиА можда је нешто при крајуИ питање је где ће одвести Решен да не седиПолако ка вратима ходаУспут му на ум падаКомеНастави са читањем „Шпанац кроз као неки олук“

Иван Шпановић се буди

Шпанац се будии тад – замало да поново заспи Али чује се бургијаса трећег спратакомшиница затимшто урла на керау ходникуи камион коме местоније ту где јестеали Београд се градиу висину, иде … Онда Шпанац малко устане,али малко.Тако да више седи.Док седи,држи главу у рукамакраткопа је враћа на рамена Плови – у сећања, у нека временаод преНастави са читањем „Иван Шпановић се буди“

Дрангулијa

Опет мирише јесенИду возови и трамвајиПоследњи дан за папучеИ за шетњу, у цумаји Мирише дуван кроз ваздухИ лишће од ветра летиДувам пљугу на углуУдишем дим, на пети Кичма ме боли па отудМењам се – део по деоТражим кроз окрет лаганиГде бих, да одморим, сео Посматрам свет што клизи;Ужурбан, млади парПонекад – можда ме видеКо некуНастави са читањем „Дрангулијa“

Шпанац у Русији, у сећању… 

,,Да ли разумеш запаљиве речи?”Понешто, могуће, о томе знам…,,Да ли ћемо потпуно расејани бити?“На то не могу да одговорим, сам… Пролеће је, и живот, поново, помало смисла имаНедалеко, ватра гори – а има и превише дима У овом тренутку бомбе падају, опет по нашој браћиИако је пролеће дан је кратак – све је краћи иНастави са читањем „Шпанац у Русији, у сећању… „

Пред Крстом

Плашим се. Све мислим.Шта би Ти на мом месту урадио? Знам шта би урадио.И дивим ти се због тога. Знам шта би урадио.Поново би драговољно пострадаоЈер такав СиЧовек.

Још једна рута

Док читам текст БОИХТИИТАкоји ми посладалеко од Београдске вароши –причу о Чонграду писао сам пре месеца дваали ти је, у место поред језератек пре неки дан, послах ја Док мислим какву фотку уз ових стотинак речи да пошаљем, да видиш и чујеш где самжелим да ти кажем још и овотренутно нисам ни жедан, ни гладан, ниНастави са читањем „Још једна рута“