„Шетња кроз Кошутњак што пружа здраву мисаоШелетова прича о змијиМандарић што се набадао са тајгерима па сломио рукуШибе шампион брзог размишљања на 200 метараШеме из детињства и исти људиШамар Буретов из детињства Јер сам му опсовао матерИ шут спољном да уђе уз стативу…“ Ово све што је било изнад и исподТо су мисли Божидара ЗеремскогМалчице видљиве,Наставите читати „Лагана субота“
Архиве категорија: пјесен
Семафор, Сунце, кафа и гуме
На семафору, уз Сунце што укосо идеСа осећајем да свако је од нас крив – због свегаГлeдам људе у аутомобилима око себеИ гомилице прљавог, окопнелог снега Прилази дете, бело ЦиганчеШто можда никада није била нечија ћеркаПрилази мирно, полако, опрезно, Док покрет руку мојих – на волану – мерка Не мислим много, него као аутоматКод мењача узимам Наставите читати „Семафор, Сунце, кафа и гуме“
Кроз маглу и кишу дише зрак
Док нам Амери продају препакованог ПекићаУ љусци од киндер јаја, и дечијег смеха –Ја попиздим кад гнусну рекламу видим,Плашећи се, још више, сопственог греха Проблеме имамо скоро сви – комшиница Драгица,Фудбалери, радници, тајгери – и остатак света,По чудној основи све око нас мери правде вагица,И тако је одувек – и ако не разумеш – паНаставите читати „Кроз маглу и кишу дише зрак“
Поглед, преко мостова, ка Лекином Брду
(Божи Зеремском) Стани на време, спавај, одмори!Санак је лаган, лепотом он мијеСа надом се човек најлепше будиДа у јаву милину жељену свије Будит’ се треба, вотка се точиСа млаким се соком чак меша и клизиИ дебелог брку, што односи флашеДугокосе плаве замениле главе Та све ће то бити, и дуга и ћуп,Ал’ Партизану много јеНаставите читати „Поглед, преко мостова, ка Лекином Брду“
Призори са Лекиног Брда
(од Боже Зеремског) У раним сатима, вечерњимкада крошње савија ветар, песмом сивомдва брата на овој слици,напунише своје спортске стомаке – пивом Браћа су одрасла, па на одговорностне зову их више родитељи – већ женеи у једном тренутку, кад већ се морастарији, полако – одлучи да крене Одлучи полако, али крену тихоса помишљу да се ускороНаставите читати „Призори са Лекиног Брда“
Празник
Болоња, уторак, 8. децембар 2020. – Свети Климент Охридски Хладан туш, 45 секунди. Брзи и дубоки удисаји одговарају на температурни изазов. Почиње да ми се врти у глави, трне ми кожа на темену, трне и мисао, само страх никако. Ваљда нећу да паднем у несвест? Погледавам на штоперицу кроз стакло туш кабине, још 15 секунди.Наставите читати „Празник“
Имам ја…
Имам ја мој крај Моју хиперхуду срећу Мој крај Старе куће стари другари старе неке приче мој крај Испреграђиван зградама ружним и лепим има ту И зграда од пешес спратова Које су никле тамо где је било мало више живота Има стварно занимљивих А и неусловних, скоро направљених, а полупропалих И кућа, баш онако каоНаставите читати „Имам ја…“
Од синоћ
Синоћ сам пио вотку са Дачом Бишевцем, иако је можда било током дана, а не синоћ. Делује као да је било пре три месеца, или више. Тако делује , сада, иако се никакав Борнов идентитет није десио у последњих 26 и више часова. Не знам што и како то, али некако баш тако, то. АНаставите читати „Од синоћ“
Подношљива тежина постојања
Док иде,киша и ветар мешају му се на лицуупадају у очи и за вратноси кишобран али га не отвараиз неког разлога Идедоскора висок скоро 190одскора вероватно мање, од повијања и старења – које је почело када су обрве кренуле да расту као код његовог старијег братаратног ветерана са Косовакоји неће имати децуБог није дао
