Празник

Болоња, уторак, 8. децембар 2020. – Свети Климент Охридски Хладан туш, 45 секунди. Брзи и дубоки удисаји одговарају на температурни изазов. Почиње да ми се врти у глави, трне ми кожа на темену, трне и мисао, само страх никако. Ваљда нећу да паднем у несвест? Погледавам на штоперицу кроз стакло туш кабине, још 15 секунди.Наставите читати „Празник“

Имам ја…

Имам ја мој крај Моју хиперхуду срећу Мој крај  Старе куће стари другари старе неке приче мој крај Испреграђиван зградама ружним и лепим има ту И зграда од пешес спратова Које су никле тамо где је било мало више живота Има стварно занимљивих А и неусловних, скоро направљених, а полупропалих  И кућа, баш онако каоНаставите читати „Имам ја…“

Од синоћ

Синоћ сам пио вотку са Дачом Бишевцем, иако је можда било током дана, а не синоћ. Делује као да је било пре три месеца, или више. Тако делује , сада, иако се никакав Борнов идентитет није десио у последњих 26 и више часова. Не знам што и како то, али некако баш тако, то. АНаставите читати „Од синоћ“

Подношљива тежина постојања

Док иде,киша и ветар мешају му се на лицуупадају у очи и за вратноси кишобран али га не отвараиз неког разлога Идедоскора висок скоро 190одскора вероватно мање, од повијања и старења – које је почело када су обрве кренуле да расту као код његовог старијег братаратног ветерана са Косовакоји неће имати децуБог није дао