Архиве категорија: пјесен

Седе на аеродромуу некој кафетеријиЏими и Шпанацкоји је тек стигаоу Хали ДеШипхолтако се некаконазива Седе, гледају се.Драго им. Џими је био у Вијетнамупар годинатамо је малопроменио погледали само на неке ствари … Овако, гледа у Шпанцаа гледа и околоразмишља брзои првокласно Причају о животу, о људима,а онда Шпанац пита за Зиса,што је радио са Џимијем, давно –ни њега није видео деценије скороНаставите читати „Шпанац и Џими иду ка Алкмару“

Био једном један цару Сир Дарју и Аму Дарјупа је … Не, не иде тако … Него – овако – Шпанац, увелико ујутруувелико на ногама, иде.купује пљуге – иако је синоћчадио као воз (стари онај)или као пећ (стара такође)и док купује мислида неће скоро упалитијер му је мало и мукаи нада седа му чађење нећеНаставите читати „Шпанац и Вар Дар“

Можда  кренутиОбрнутим редомБи требало.Шпанац мало мислиДок разгледа Огледало … Не мора то бити –Као што кажу –Егоисте, једног, трип –Можда је почетак нечегаА можда ће сести и у џип Можда је то почетакНеке лагане болестиА можда је нешто при крајуИ питање је где ће одвести Решен да не седиПолако ка вратима ходаУспут му на ум падаКомеНаставите читати „Шпанац кроз као неки олук“

Шпанац се будии тад – замало да поново заспи Али чује се бургијаса трећег спратакомшиница затимшто урла на керау ходникуи камион коме местоније ту где јестеали Београд се градиу висину, иде … Онда Шпанац малко устане,али малко.Тако да више седи.Док седи,држи главу у рукамакраткопа је враћа на рамена Плови – у сећања, у нека временаод преНаставите читати „Иван Шпановић се буди“

Опет мирише јесенИду возови и трамвајиПоследњи дан за папучеИ за шетњу, у цумаји Мирише дуван кроз ваздухИ лишће од ветра летиДувам пљугу на углуУдишем дим, на пети Кичма ме боли па отудМењам се – део по деоТражим кроз окрет лаганиГде бих, да одморим, сео Посматрам свет што клизи;Ужурбан, млади парПонекад – можда ме видеКо некуНаставите читати „Дрангулијa“

,,Да ли разумеш запаљиве речи?”Понешто, могуће, о томе знам…,,Да ли ћемо потпуно расејани бити?“На то не могу да одговорим, сам… Пролеће је, и живот, поново, помало смисла имаНедалеко, ватра гори – а има и превише дима У овом тренутку бомбе падају, опет по нашој браћиИако је пролеће дан је кратак – све је краћи иНаставите читати „Шпанац у Русији, у сећању… „

Плашим се. Све мислим.Шта би Ти на мом месту урадио? Знам шта би урадио.И дивим ти се због тога. Знам шта би урадио.Поново би драговољно пострадаоЈер такав СиЧовек.

Док читам текст БОИХТИИТАкоји ми посладалеко од Београдске вароши –причу о Чонграду писао сам пре месеца дваали ти је, у место поред језератек пре неки дан, послах ја Док мислим какву фотку уз ових стотинак речи да пошаљем, да видиш и чујеш где самжелим да ти кажем још и овотренутно нисам ни жедан, ни гладан, ниНаставите читати „Још једна рута“

Нешто сам радио, ређао нови филм у низ, Кад је Небојша Небо(дер) путујућ ка ФиренциСвратио брата и сапатника да обрадује.И нека је био и вина пио и још му мокар језик. Истуширао сам се,ни на крај памети ми није било да бријем браду.После чела и надланица руку фабричког радника,И браду сам светогорским уљима почастио.Нека зрачиНаставите читати „Боихтиита“

За Ивицу „У животу све се спајаи у везе ступа и неспојивоптицу и крошњу упарио би свакокамен из праћке супротност је птиципа се ипак понекад споје” Душан Гладић                     Уремили су Шпанца стару кајлда крене поново ка Унгаријикоја је била једном једно краљевство … Сада –у њој нема ћесара одавноали остале су грађевинекућефирмесинагогазграде… У једнуНаставите читати „Шпанац кроз Чонград и Пешту“