Болоња, уторак, 8. децембар 2020. – Свети Климент Охридски Хладан туш, 45 секунди. Брзи и дубоки удисаји одговарају на температурни изазов. Почиње да ми се врти у глави, трне ми кожа на темену, трне и мисао, само страх никако. Ваљда нећу да паднем у несвест? Погледавам на штоперицу кроз стакло туш кабине, још 15 секунди.Наставите читати „Празник“
Архиве категорија: пјесен
Имам ја…
Имам ја мој крај Моју хиперхуду срећу Мој крај Старе куће стари другари старе неке приче мој крај Испреграђиван зградама ружним и лепим има ту И зграда од пешес спратова Које су никле тамо где је било мало више живота Има стварно занимљивих А и неусловних, скоро направљених, а полупропалих И кућа, баш онако каоНаставите читати „Имам ја…“
Од синоћ
Синоћ сам пио вотку са Дачом Бишевцем, иако је можда било током дана, а не синоћ. Делује као да је било пре три месеца, или више. Тако делује , сада, иако се никакав Борнов идентитет није десио у последњих 26 и више часова. Не знам што и како то, али некако баш тако, то. АНаставите читати „Од синоћ“
Подношљива тежина постојања
Док иде,киша и ветар мешају му се на лицуупадају у очи и за вратноси кишобран али га не отвараиз неког разлога Идедоскора висок скоро 190одскора вероватно мање, од повијања и старења – које је почело када су обрве кренуле да расту као код његовог старијег братаратног ветерана са Косовакоји неће имати децуБог није дао
