Архиве категорија: Некатегоризовано

Дуго нисам писао, па ако ћемо право. Дуго нисам ни нешто друго. Шта да радиш? Ништа, тераш, као и до сада… Леђа ме болела, са фудбала – Бата воли да одшкрине врата од свлачионице, да сви који прођу виде паламаре … Промаја је дохватила све испод рамена. Стога, мажем маст за коње, истуширан, ошишан, наНастави са читањем „Ваздух и кад стигне“

Дуго нисам писао, па сам звао буразера из Баната, само да га чујем. Јесен је на Душановцу, а био сам и у доњим пределима, где је још понешто остало старо. Ту је и сервис Крбачевић, ту и кафана, ту и седиште, одскора, још једног мултинационализма (испостава, ако ћемо) Прсти лете по тестатури (тастатура ми малоНастави са читањем „Ваздух и како до њега“

Испред пекаре је ред, који води у пекару. У огледалцету, вишеструком, у пекари, видим једну девојку. Једе бурек. Није лепотица, али је лепа. Она је млађа од мене око двадесет година. Дочекам ред, узмем триста са сиром, станем поред ње. Она једе брзо, као мушкарац. Ја једем полако, усправно, лагано приносим четворозубац на који суНастави са читањем „Мирис младости“

Током два дана прошао сам стотине километара. Био сам на планини. Тамо живе планинци, јаки људи. Један од њих ми каже да је температура пре неки дан била само седам степени. Његова жена, витална старица (њему је 70, и лепо се смеје) каже да се некада јако тешко живело – и ја јој одмах верујем;Настави са читањем „После пролаза и пораза“

За покојног Флеку Не читај текстове своје, ни пријатељабившето уме да се заврши чудноа не – како сеиште Не жури у понор дубок, од алкохолацрни – него се дисциплином – и трудом –бар малчицезаврни Не пишем, наравно, ово, теби –покојном, прописно –ал свашта је у овом свету,огољено,  дописно Чежња је сведена на телефонинстаграм курир и фејс;на имеНастави са читањем „Пелагијска Аргосија угледала копно“

„Све узвишено је тако тешко, као што је ретко.“ Спиноза Пре него што заденемо беџ којим другима саопштавамо да верујемо науци-научницима а не сујеверју-идиотима или своју фотографију уоквиримо рамом вакцинисања мислећи да тако шаљемо поруку како смо образовани и рационални, ваљало би да ту науку и тај рацио, којим се китимо, подвргнемо самом себи. КићењеНастави са читањем „Са вером у лудост и Хармсу!“

[Piše: Miloš Milačić] Beč, nedjelja 4. april 2021. Veličanstvenost i ljepota jedne građevine upravo su srazmjerni njenoj uobraženosti i narcizmu. Tako bar mišljah kad sam, prije dosta godina, prošao pored katedrale Svetog Stefana, prvi put. Stajala je na istom mjestu gdje i posljednjih osam vjekova. U samom srcu glavnog bečkog trga koji, kao i ona, nosiНастави са читањем „Džemper za katedralu“

Пре неколико сати пошао сам у набавку, нервозан; љут на друге, љут на себе. Иако сам већи део дана провео на ногама, радујући се пролећу, које доноси светлост, било ми је мало. Има у оној Лазаревићевој причи, када отац што води сина први пут на јутрење, много пре јутрења, а после партије карaта, гласно поставиНастави са читањем „Иза хоризонтале“