Архиве категорија: Некатегоризовано

У међувремену ништа није остало..Међа времена и простора прегажен је човек..А хтео сам само да будем у току..Сад брзак делим са изгладнелим сомом сам са собом.. Поломила ме стена или оно што на њу наноси што са собом носим..И више од тога..Све чиме сам се хранио, сад једу паразити..и брже ћу се ја разградити,него све о чему сам бринуо..Дубоко јеНаставите читати „Међа“

Пуцам у промашај и исповедам се искушењу..да ли је могућегрешком правде грех оправдавам.. Прижељкујем награду,само да бих је одбио..Тешко је одолети себи..Болест првог реда,а само сам хтео своје место.. Охолост не трпи понизност..Оба су слабостали прва тражи и храброст.. Историја пише извесно,а песник могуће..немогућност помирења није утопија..У толико и ја,тешко се мирим са собом.. БудимНаставите читати „Могући човек..“

Празан папир,а ја препун..Ископана сећања закопавају очекивања..Све ће то страхови посрамити..а ми изнова,рђу позлатити..Чврсто држим све што није у мојим рукамаи бринем да ми не испадне..Све ми је мало јер ничему нисам дорастао..Све спада и ништа се на мени не задржава..Зелена, а већ гњила воћка..Неукус је у трулежи и пропадљивости..Васкрсење не бива без смртиали ниНаставите читати „Пу, спас за све нас..“

Ал је реко..Ал нам је сукнуо..Очитао лекцију, проговорио истину..Ово треба да иде нон – стоп на РТС-у.. А видео све црњи, готово да нема места за више мрака..Ако и има мало светла, ту је само како би лакше ушли у још већу таму..Како је кренуло следећи спотови ће бити само црна слика..И јефтиније је, каоНаставите читати „Црно, око мене све је црно..“

Кад бих могао да више не желим да пишем..ни мање..Само да се смирим..Да пожелим добар дан..Кажем слава Богу..а да то заиста мислим..осећам..осећам да би то било довољно..поплаве ће однети и маске..сахране ће разбити раздаљине..ближа нам је смрт..човек зна само за страх..не зна, па тражи утеху у разуму..чак ни разумевање нема везе са тим..не ставља умНаставите читати „Кад?“

Смрдибуба коју нисам отерао..По први пут..У Кампсади смо се молили..Она усрдније од мене..Нисам смео.. ’’Не ваља се смејати на гробљу’’, а ваљамо се у сопственом нечињењу.. Као што ни највиши пилон не указује на созерцавање висине, већ просту палост низине.. Тако и ми, мислимо да су леђа та која трпе, а не душаи за њуНаставите читати „318“

’’Кад ћете да напишете нешто о духовном узрастању?’’’’Вероватно кад узрастем’’, одговарам кроз осмех али нешто мислим – може ли човек да зна уопште да ли је узрастао и који је то ниво раста..У односу на шта или на Кога..Загледан у икону Христову, реципрочно својим слабостима – трудим се да више ништа не мерим јер самНаставите читати „С оне стране..“

Дуго нисам писао, па ако ћемо право. Дуго нисам ни нешто друго. Шта да радиш? Ништа, тераш, као и до сада… Леђа ме болела, са фудбала – Бата воли да одшкрине врата од свлачионице, да сви који прођу виде паламаре … Промаја је дохватила све испод рамена. Стога, мажем маст за коње, истуширан, ошишан, наНаставите читати „Ваздух и кад стигне“

Дуго нисам писао, па сам звао буразера из Баната, само да га чујем. Јесен је на Душановцу, а био сам и у доњим пределима, где је још понешто остало старо. Ту је и сервис Крбачевић, ту и кафана, ту и седиште, одскора, још једног мултинационализма (испостава, ако ћемо) Прсти лете по тестатури (тастатура ми малоНаставите читати „Ваздух и како до њега“