Сваки дан с Оцем

Ометен у развоју али не и у осећају.. Осећања која имам, покушавам да опишем кроз наизглед сасвим обичну слику тј. догађај.. Отац и син шутирају лопту на ливади.. Реткост.. Отац и син шутирају лупту, у свим временским условима.. Чудо Божије.. Отац и дементни син шутирају лопту, у свим временским условима и готово сваки дан.. ЕНаставите читати „Сваки дан с Оцем“

Срећан празник, несрећни Срби..

„Данас је Свети Сава, требало би да буде највећи празник после Васкрса, а данас је српски Велики Петак“.. Свети Сава је највећи Србин који је живео, живи и живеће..Принц који је постао монах..Господар који је одабрао да буде слуга.. Ових дана, ми – његови далеки потомци (даљи него што треба), расправљамо о споменику оца СветогНаставите читати „Срећан празник, несрећни Срби..“

Можда је зли Фјодор имао право?

Питања разума и одговори вере након прележане короне Човек коме нико није потребан или је Бог, који има све у себи самом, или је дивља звер. Аристотел, Политика Свако разуман жели себи благостање на овом свету. Они умнији поред благостања на овом брину и о спасењу на оном свету, a надумни (мудри пред Богом иНаставите читати „Можда је зли Фјодор имао право?“

Balada o Modu Lučosječi

Beč, utorak 29. decembar 2020. Piše: Miloš Milačić Kao potmuli praznični vatromet, čim izbije ponoć, trebalo bi ispaliti sva iznenađenja kojima je napunjen šaržer ove naše božićne priče. I bez okolišanja ukazati čitaocu na tri duha izašla iz Dikensove knjige, koji će nekoliko redova niže pohoditi Moda Lučosječu, našu verziju Ebenezera Skrudža. Lučosječa je predavaoНаставите читати „Balada o Modu Lučosječi“

Да ли би зло постојало без будала?

Када се ЈНК (Ја не верујем у корону) пробудила тог недељног јутра, морала је да слаже мужа, старог офуцаног швалера који ју је варао са разним кљомпошима целог живота, да има само „температурицу 37“ а заправо је имала степен више, седне у кола и оде до цркве да однесе колаче, попут жртве паљенице, којима ће,Наставите читати „Да ли би зло постојало без будала?“

Камби, Лајпциг и ја

Камби би ми некад рекао, кад би ме срео после неколико дана: ,,Де си Барбика, опет си румен ко Руменко….“ А Лајпциг би додавао: ,,Румен је ко Румениге…“ Камбија сам волео, и Руменигеа сам волео, а Лајпцига никад нисам. Био је зао, опасан, и храбар. Али ја га нисам волео. Нек му је лака земљаНаставите читати „Камби, Лајпциг и ја“

Јутро је и види се покрет

Рано је и зора, устати се мора… Уз гужву која понекад постоји у свету у коме и ја постојим Уз леђа која ме боле само мало док не штрецну Уз злу и наопаку музику и још горе речи које су слепљене (мењај Иване станицу, не препуштај се горем и најгорем) Уз неки тофу сир одвратанНаставите читати „Јутро је и види се покрет“

Порука древног пчелара

А народ је оплијењен и потлачен, сви су колики повезани у пећинама и сакривени у тамницама; посташе плијен, а нема никога да би избавио; посташе грабеж, а нема никога да би рекао: врати. Иса. 42.22 Имају и пчеле својих проблема. Ти проблеми обично настају када дође до некакве неравнотеже, до неумерености – до губитка мере.Наставите читати „Порука древног пчелара“

О клупи

У Галерију фресака, после Другог светског рата, нова власт, бахата, моћна, безобзирна – попут СКОЈ-а садашњег, Весићевог и осталих сличних – гурнула је ражалованог Милана Кашанина. Каква срећа! Мало ли су их стрељали, поклали, повешали, протерали… Могло се све то десити и Кашанину. Човеку који је заједно са кумом, принцом Павлом, начинио Народни музеј великомНаставите читати „О клупи“

Велика победа у Мичигену!

Болоња, недеља, 6. децембар 2020. Шта све човек не мора да уради да привуче читаоца у данашње време… Чудно је како полако постајемо експерти за америчку политичку сцену, знамо имена сенатора, ТВ аутора свих важних ТВ станица и свих сексуалних оријентација, ко је прдн’о, а ко се уср’о, с опроштењем. Но, нисам хтео о томе,Наставите читати „Велика победа у Мичигену!“