Јесен у подне

Ево ја сам, на пример, дуго веровао у Деда Мраза. То јесте, у његово физичко постојање. Веровао бих и у Божић Бату, али сам са разлогом заузео овај тренутак у историји и то јесте важно. Нисам више сигуран да ли је у питању био први или трећи разред, али се сећам да је било дуже.Наставите читати „Јесен у подне“

Успомене са разних путања

И најкраћа и најдужа путовања почињу првим седањем у авион, воз, аутомобил, или аутобус. Када сам кретао на југ света, други пут, брат ме је возио на аеродром. Гужва је била, велика. Дан,четвртак. Киша, ружна, зимска. Али кренули смо на време, па сам се на време и укрцао, иако ми је пасош истицао, али нијеНаставите читати „Успомене са разних путања“

Ko se boji Ekatarine Nort

Beč, četvrtak 5. novembar 2020. Piše: Miloš Milačić Na jednog dobrog čovjeka u Beču dođe, u prosjeku, jedan hohštapler. Opet, prava je sreća što ovdje i nema baš mnogo dobrih, pa samim tim ni broj prevaranata nije bogzna kako zabrinjavajući. Ali, nesreća je u tome, što jedan obični hohštapler može na lucidan način da preveslaНаставите читати „Ko se boji Ekatarine Nort“

Живот ме води

Живот ме води, као и толике људе, стазама знаним, и незнаним. Јутро је, и сећам се – иде неки црно бели филм о партизанима на једном од 998 канала, па се сећам –као мали, играли смо се индијанаца и каубојаца, партизана и Немаца – а мој брат, као мали, са својим другарима, играо се  СрбаНаставите читати „Живот ме води“

За разлику

За разлику од таксиста Пинк таксија, ја не пролазим кроз црвено на Славији. Славија је била величанствен трг, попут сличних, психоделичних, у Бугарској, или Румунији. Али не пролазим не само због тога што не треба, него и што не знам има ли камера. Сад је Славија хладно срање, попут сличних тргова, прерађених, у Бугарској, илиНаставите читати „За разлику“

Барбика у јесен

[Пише: Божидар Зеремски] Јесен, и живот без смисла. Провео сам ноћ у затвору са неким Циганима. Вучем се по каванама. Седнем  до прозора и загледам се у маглу и у румена, мокра, жута дрвета. Где је живот?  Милош Црњански ,,Дневник о Чарнојевићу”                                  Јутро је. Возим по београдској вароши. Ја сам Шоне, а зову меНаставите читати „Барбика у јесен“

Ономад, тражећи себе међу Људима

1 Напустивши Пророчиште, а без јасног, једнозначног прорицања од стране моћног слепог пророка, штоно се може схватити како у ова смутна времена ни пророци немаду кристалних путоказа колико маглом завијених стаза и странпутица, кренусмо Митар и ја ка излазу зграде. На путу из мистичног депоа, одвојивши се од послуслепог Кербера Цобике, нисмо могли избећи одајеНаставите читати „Ономад, тражећи себе међу Људима“

Večera na nebu

[Piše: Miloš Milačić] Beč, četvrtak 3. septembar 2020. Prosječni Austrijanac ima natprosječan stomak i prirodnu potrebu da mu nikad ne bude prazan. Prosječnom Austrijancu na svaka tri sata krče crijeva. Prosječna Austrijanka stoji u prosjeku na dva metra od rerne i uopšte nema namjeru da joj priđe. Ali sa prosječnom visokoškolskom platom od 2.500 do 3.000Наставите читати „Večera na nebu“

Ономад, јутро по пијанству, а у Пророчишту

1 Елем (лаки, бонд…), онај је гадан осећај у устима стварно моћна ствар, јутро по пијанству, уз тешке гастроентеролошке проблеме који иду под руку с мамурлуком. Мени се измешају и укус вињака којег нисам пио (али подсвесно, увек кад се опијем, осетим на непцу проклети вињак као успомену на прво, дечачко тешко пијанство), те димНаставите читати „Ономад, јутро по пијанству, а у Пророчишту“

Ономад, током олује у Крајишнику

1 Покупио ме Андра фон Пирот Република негде на почетку Карађорђевог парка и повео ка најближој крчми. Нисам планирао овај сусрет, а обрадовао сам му се искрено. Набасасмо један на другога на крају радног времена. Тек тако. Не видех га, па сигурно, годинама. Пошто тако започех разговор, он додаде: „Светлосним годинама“. Знамо се из војске,Наставите читати „Ономад, током олује у Крајишнику“