У односу СА нама..

У односу ’’на’’ и у односу ’’са’’.. Ово се односи само на нас.. У односу НА планету земљу, данас је дан исте; али у односу СА њом, данас је Велики петак.. ’’Ни страшни суд неће бити страшнији од Великог петка’’.. Бог није створио прво мушкарца, него човека.. А тај човек у односу СА човечицом, доби свој облик и то што јесте.. НаравноНаставите читати „У односу СА нама..“

 Коме то, и зашто …

Тог дана, склапао сам очев 7, 62 (без икакве намере,већ онако, да вежбам)Опет сам се питао, где сам све биоТог дана, док сам умереним темпом ишао у ТемпоОпет сам прошао поред куће мог кума Тог дана, а и није то било по дануВећ је пала ноћТе ноћи, видео сам поновоДа кућа више није ту Уместо кућеНаставите читати “ Коме то, и зашто …“

Док уз Крушевачку ходам

Понекад имам жељу да пишем, али немам прави порив. И, заправо, не пише ми се.Ипак, понекад пишем и кад ми се заправо не пише.То је нека вежба духа и дисциплине.И нек опрости, ако неко чита, ово о духу.Ако помислите да је претенциозно ово што сада настаје, а биће у неком другом трену испред Вас –Наставите читати „Док уз Крушевачку ходам“

Међа

У међувремену ништа није остало..Међа времена и простора прегажен је човек..А хтео сам само да будем у току..Сад брзак делим са изгладнелим сомом сам са собом.. Поломила ме стена или оно што на њу наноси што са собом носим..И више од тога..Све чиме сам се хранио, сад једу паразити..и брже ћу се ја разградити,него све о чему сам бринуо..Дубоко јеНаставите читати „Међа“

Могући човек..

Пуцам у промашај и исповедам се искушењу..да ли је могућегрешком правде грех оправдавам.. Прижељкујем награду,само да бих је одбио..Тешко је одолети себи..Болест првог реда,а само сам хтео своје место.. Охолост не трпи понизност..Оба су слабостали прва тражи и храброст.. Историја пише извесно,а песник могуће..немогућност помирења није утопија..У толико и ја,тешко се мирим са собом.. БудимНаставите читати „Могући човек..“

Пу, спас за све нас..

Празан папир,а ја препун..Ископана сећања закопавају очекивања..Све ће то страхови посрамити..а ми изнова,рђу позлатити..Чврсто држим све што није у мојим рукамаи бринем да ми не испадне..Све ми је мало јер ничему нисам дорастао..Све спада и ништа се на мени не задржава..Зелена, а већ гњила воћка..Неукус је у трулежи и пропадљивости..Васкрсење не бива без смртиали ниНаставите читати „Пу, спас за све нас..“

Црно, око мене све је црно..

Ал је реко..Ал нам је сукнуо..Очитао лекцију, проговорио истину..Ово треба да иде нон – стоп на РТС-у.. А видео све црњи, готово да нема места за више мрака..Ако и има мало светла, ту је само како би лакше ушли у још већу таму..Како је кренуло следећи спотови ће бити само црна слика..И јефтиније је, каоНаставите читати „Црно, око мене све је црно..“

Кад?

Кад бих могао да више не желим да пишем..ни мање..Само да се смирим..Да пожелим добар дан..Кажем слава Богу..а да то заиста мислим..осећам..осећам да би то било довољно..поплаве ће однети и маске..сахране ће разбити раздаљине..ближа нам је смрт..човек зна само за страх..не зна, па тражи утеху у разуму..чак ни разумевање нема везе са тим..не ставља умНаставите читати „Кад?“

318

Смрдибуба коју нисам отерао..По први пут..У Кампсади смо се молили..Она усрдније од мене..Нисам смео.. ’’Не ваља се смејати на гробљу’’, а ваљамо се у сопственом нечињењу.. Као што ни највиши пилон не указује на созерцавање висине, већ просту палост низине.. Тако и ми, мислимо да су леђа та која трпе, а не душаи за њуНаставите читати „318“

Путовање

Скопље, понедељак, 15. новембар 2021. Гледам неки интересантни кулинарски путопис Џејмија Оливера, када је овај био млад. Лако и лепршаво, подиже апетит, а попио сам и једну лозу, па се спушта неки вештачки рај на уморно слепо око. Размењујем са зетом пар доскочица у вези са јучерашњим фудбалским победама Македоније и, нарочито, Србије. К’о даНаставите читати „Путовање“