Архиве категорија: Некатегоризовано

Драги брате, Душане..Опрости што ти опет пишем..Видим црташ са све више сенчења..Притисак осенчава осећања..Верујем да папир боли, колико и тебе..Белих површина готово да нема..Опрости брате, што ти се овако обраћам..Видео сам и твој последњи рад..Жао ми је што се тако осећаш..Осећам то јер сам у доброј мери ја заслужан..Опрости..Нацртао си, брате, свештено лице које доносиНаставите читати „Сенка кавеза“

Први путтри путаљубим тројичног Богау тебивидим и себебољеги већ ми је бољеидем бржеали не стижем даљепоновоа рекао сам да нећугрешитине вишепоновоиспустио сам загрљаји спустио крстна тренутаку тренуопет Типонављаш сеу непоновљивостизБог когаменепонављачаучиш први коракса мномопет и опету мируХристотропно се крећемали не подижем главуосећам рукуали не и поверењеда се препустимжелими подсвесносе пуштампустио самнадсвеснои посежем за сећањемјер ходатиНаставите читати „Христотропно кретање“

Прстен верности вечног успињања.. Дурмиторе, добри мој.. Дом си Богу и човеку убогом пролазном..   Пођимо! Цвет нас ветром зове на јутрење, чак и месец зори је опростиоотпустио али је не напушта..Само ти и ја још увек ћутимо.. Почиње служба..Све се мора заслужити, па и воља Божија.. Знам, сећам се.. Давно смо изашли из Едена..Али откуд баш сад, опет..  Дурмиторе, роде мој.. Једнако ме плаши вечност, коликоНаставите читати „ДруМиТор“

Опет су пуцали у бадњак дан пре него да га посекужицом су га везали..Њега, већ распетогпоново стрељајубогомладенца.. А и ми смо, ништа бољи нисмо..Да, јесмо..Да јесмо, не бисмо..Ух, како смо само могли..Уместо тебе да одаберемо побуњеника, револуционара..Варава – син очев, диже се против власти..А ти Господе, даде све за наше грехе.. Из осветеу борби за права он уби војнике..ИзНаставите читати „Кога же(а)лите?“

Шпанцу тешке ногеопетпосле фудбала. Мислио је бићемирољубивоали није, није било… Понесе људе, понесе и Шпанца Кад се леглотешко се намештало телоу угодан положајлоше спавањесумрачни сновикао да је оловоу листовимаприликом буђења Шпанац нема Ахилову петујер није Ахилеја није ни близуали има Ахилове тетивекоје га боле уздуж Стигло је и пролећекоје ће упропастити многе пупољкејер је стиглоНаставите читати „Зимско прољеће Ивана Шпановића Шпанца“

’’Шта је Далиборе, што опет плачеш?’’, Зорица поставља реторичко питање..’’Гледа ме баба Данка’’, плакао бих сваки пут кад ме је неко гледао дужи временски период..Није био проблем у размажености..Културно и превише одговорно дете али очигледно склоно томе да се склања..Нисам сигуран одакле иде толика непријатност..Први пут сам сео код рођене бабе у крило, тек кадНаставите читати „’’All Eyez on Me’’“

На шта све(т) може да утиче на човек(a)..Све(т) је то, много збуњујуће..Нисам веровао али сам мислио да могу да променим све(т)..Кренућу од себе..Ма не иде..Не знам одакле почети..„Брацо, можеш и мени да направиш мејл адресу?“У тренутку се пренух и сетих што сам уопште толико далеко отишао са часа информатике и прављења мејл адресе..„Извини?“, не верујемНаставите читати „Пошла два друга“

’’Бога ми, није добро’’..’’Нек нам је Бог у помоћи’’.. Бога помињу, а ни у човека не верују.. Просечни разговори, људи који верују да су давно премашили просек..Ко, шта?Можда си и урадио нешто али и тај рад је у служби поређења са бескорисношћу свих других..Коме, чему?Нећу ни до трећег падежа стићи, једни ће одустати, а другиНаставите читати „Реците свима да није тачно..“

„Не могу да ти пожелим победу, и не смем да ти пожелим пораз. Желим само, да твој избор, који је неизбежан, буде добровољан. После тога, ништа више није тешко, веруј ми…” Руси, пре 83 године Неколико различитих људи – свако у своје време – кажу ми да сам најбољи под притиском, да најбоље функционишем кадаНаставите читати „Рад и притисак“

Лепа, у центру пажње. Што због лепоте брене њене, што због трештања музике која с њом сарађује. Додај томе алкохол, који успављује друштвене окове, те жеђ некаква за нечим може да утекне за трен и уваља се у мало блата. Јер, тешко је бити херој. Поштен, значи, не лаже, не краде, не уцвељује децу иНаставите читати „Певàљка“