Кад?

Кад бих могао да више не желим да пишем..ни мање..Само да се смирим..Да пожелим добар дан..Кажем слава Богу..а да то заиста мислим..осећам..осећам да би то било довољно..поплаве ће однети и маске..сахране ће разбити раздаљине..ближа нам је смрт..човек зна само за страх..не зна, па тражи утеху у разуму..чак ни разумевање нема везе са тим..не ставља умНаставите читати „Кад?“

318

Смрдибуба коју нисам отерао..По први пут..У Кампсади смо се молили..Она усрдније од мене..Нисам смео.. ’’Не ваља се смејати на гробљу’’, а ваљамо се у сопственом нечињењу.. Као што ни највиши пилон не указује на созерцавање висине, већ просту палост низине.. Тако и ми, мислимо да су леђа та која трпе, а не душаи за њуНаставите читати „318“

Путовање

Скопље, понедељак, 15. новембар 2021. Гледам неки интересантни кулинарски путопис Џејмија Оливера, када је овај био млад. Лако и лепршаво, подиже апетит, а попио сам и једну лозу, па се спушта неки вештачки рај на уморно слепо око. Размењујем са зетом пар доскочица у вези са јучерашњим фудбалским победама Македоније и, нарочито, Србије. К’о даНаставите читати „Путовање“

С оне стране..

’’Кад ћете да напишете нешто о духовном узрастању?’’’’Вероватно кад узрастем’’, одговарам кроз осмех али нешто мислим – може ли човек да зна уопште да ли је узрастао и који је то ниво раста..У односу на шта или на Кога..Загледан у икону Христову, реципрочно својим слабостима – трудим се да више ништа не мерим јер самНаставите читати „С оне стране..“

Ваздух и кад стигне

Дуго нисам писао, па ако ћемо право. Дуго нисам ни нешто друго. Шта да радиш? Ништа, тераш, као и до сада… Леђа ме болела, са фудбала – Бата воли да одшкрине врата од свлачионице, да сви који прођу виде паламаре … Промаја је дохватила све испод рамена. Стога, мажем маст за коње, истуширан, ошишан, наНаставите читати „Ваздух и кад стигне“

Ваздух и како до њега

Дуго нисам писао, па сам звао буразера из Баната, само да га чујем. Јесен је на Душановцу, а био сам и у доњим пределима, где је још понешто остало старо. Ту је и сервис Крбачевић, ту и кафана, ту и седиште, одскора, још једног мултинационализма (испостава, ако ћемо) Прсти лете по тестатури (тастатура ми малоНаставите читати „Ваздух и како до њега“

Прах, пра шина

Моја швеста много брине о мени. И уопште, много, претерано брине. Нека не буде важно зашто је то тако. Тек, уснила је сан у коме сам за неким лепим столом од племенитог дрвета, и са подигнутим на њега ногама. Прекрштене ноге красе кафене ципеле од преврнуте коже, чистог ђона. -Сигурна сам да ће те следећеНаставите читати „Прах, пра шина“

Мирис младости

Испред пекаре је ред, који води у пекару. У огледалцету, вишеструком, у пекари, видим једну девојку. Једе бурек. Није лепотица, али је лепа. Она је млађа од мене око двадесет година. Дочекам ред, узмем триста са сиром, станем поред ње. Она једе брзо, као мушкарац. Ја једем полако, усправно, лагано приносим четворозубац на који суНаставите читати „Мирис младости“

После пролаза и пораза

Током два дана прошао сам стотине километара. Био сам на планини. Тамо живе планинци, јаки људи. Један од њих ми каже да је температура пре неки дан била само седам степени. Његова жена, витална старица (њему је 70, и лепо се смеје) каже да се некада јако тешко живело – и ја јој одмах верујем;Наставите читати „После пролаза и пораза“

Пелагијска Аргосија угледала копно

За покојног Флеку Не читај текстове своје, ни пријатељабившето уме да се заврши чудноа не – како сеиште Не жури у понор дубок, од алкохолацрни – него се дисциплином – и трудом –бар малчицезаврни Не пишем, наравно, ово, теби –покојном, прописно –ал свашта је у овом свету,огољено,  дописно Чежња је сведена на телефонинстаграм курир и фејс;на имеНаставите читати „Пелагијска Аргосија угледала копно“