Мирис младости

Испред пекаре је ред, који води у пекару. У огледалцету, вишеструком, у пекари, видим једну девојку. Једе бурек. Није лепотица, али је лепа. Она је млађа од мене око двадесет година. Дочекам ред, узмем триста са сиром, станем поред ње. Она једе брзо, као мушкарац. Ја једем полако, усправно, лагано приносим четворозубац на који суНаставите читати „Мирис младости“

После пролаза и пораза

Током два дана прошао сам стотине километара. Био сам на планини. Тамо живе планинци, јаки људи. Један од њих ми каже да је температура пре неки дан била само седам степени. Његова жена, витална старица (њему је 70, и лепо се смеје) каже да се некада јако тешко живело – и ја јој одмах верујем;Наставите читати „После пролаза и пораза“

Пелагијска Аргосија угледала копно

За покојног Флеку Не читај текстове своје, ни пријатељабившето уме да се заврши чудноа не – како сеиште Не жури у понор дубок, од алкохолацрни – него се дисциплином – и трудом –бар малчицезаврни Не пишем, наравно, ово, теби –покојном, прописно –ал свашта је у овом свету,огољено,  дописно Чежња је сведена на телефонинстаграм курир и фејс;на имеНаставите читати „Пелагијска Аргосија угледала копно“

У одбрану печења

Ако посматрамо једну државу као биће, аналогно људском бићу, можемо рећи да оно биће трпи утицаје споља, других држава, на пример, али и има унутрашње своје биће, у конкретној аналогији, народ. Ако у народу не постоји слога, чак су позиције две доминантне скупине онолико супротстављене, као позиције власти и опозиције, као монархиста и комуниста, каоНаставите читати „У одбрану печења“

Са вером у лудост и Хармсу!

„Све узвишено је тако тешко, као што је ретко.“ Спиноза Пре него што заденемо беџ којим другима саопштавамо да верујемо науци-научницима а не сујеверју-идиотима или своју фотографију уоквиримо рамом вакцинисања мислећи да тако шаљемо поруку како смо образовани и рационални, ваљало би да ту науку и тај рацио, којим се китимо, подвргнемо самом себи. КићењеНаставите читати „Са вером у лудост и Хармсу!“

Džemper za katedralu

[Piše: Miloš Milačić] Beč, nedjelja 4. april 2021. Veličanstvenost i ljepota jedne građevine upravo su srazmjerni njenoj uobraženosti i narcizmu. Tako bar mišljah kad sam, prije dosta godina, prošao pored katedrale Svetog Stefana, prvi put. Stajala je na istom mjestu gdje i posljednjih osam vjekova. U samom srcu glavnog bečkog trga koji, kao i ona, nosiНаставите читати „Džemper za katedralu“

Иза хоризонтале

Пре неколико сати пошао сам у набавку, нервозан; љут на друге, љут на себе. Иако сам већи део дана провео на ногама, радујући се пролећу, које доноси светлост, било ми је мало. Има у оној Лазаревићевој причи, када отац што води сина први пут на јутрење, много пре јутрења, а после партије карaта, гласно поставиНаставите читати „Иза хоризонтале“

Све исто..

Прва недеља вода, последња вода, среда и петак вода, викенд може риба.. Све стандардно?Све исто.. Мислим се, немогуће да је тако лагано.. Припремао сам се два пута за једну од најтежих трка на свету и све јесте било исто (или слично), осим извесности исхода.. Једнако сам осећао страх и поштовање.. Знаш да си прошао саНаставите читати „Све исто..“

Повратак

Аутомобил се двадесетак минута спуштао на Пале. У питању је, наравно, био Голф, једна од ретких заједничких, усаглашених тачака те неприродне државе, али не двојка, већ дојмљива шестица. Возач ће нам нешто касније изнајмити скије и панцерице и мени омогућити да и ту тачку скинем са листе. Човек је културан, енергичан, прича о свом вишедеценијскомНаставите читати „Повратак“

Умро је Далибор

Умро је Далибор.. ’’О покојнику све најбоље’’, за живота тек шта остане.. Остали смо затечени.. Заточени сопственим осећањима, и у овом часу се хватамо за туђе речи.. Зар и сад? Сад кад је Далибор отишао, ми га напуштамо.. Није у реду, у ред га сврставати са другим покојницима.. Онима који коначно имају и потврду даНаставите читати „Умро је Далибор“