(-2046, -…) … Москва – Београд, 2042. Полумесец, сам невидљиво заклоњен, злогуко светлошћу крунише димњак топлане, или је онај шиљак… можда… Констелација у астролошким приручницима описана као потенцијално опасна, посебно кад је у опозицији према меканој гужви од длака, ситних костију и брзокуцајућег срца, али громогласног лавежа, која се одазива на име Вучко. Власи суНастави са читањем „2084“
Архиве категорија: коронарни трип
Незаборавно летовање
Београд, Звездара, понедељак, Дан младости 2020. Замишљам да су ми свраке попиле мозак и да сам отишла у туристичку агенцију да уплатим летовање. Што је још луђе, овога пута мора да буде гига-мега-сега-full-врх аранжман, јер ћу трећи пут да се отиснем на обалу Турака Османлија. Познато је да је и трећа срећа али и даНастави са читањем „Незаборавно летовање“
Хиљаду му бубњева
Београд, Борча, уторак, 19. мај 2020. Питања, загонетке, питалице, мистерије, речи мајсторије, роје се и роје. Ко увек исте ноте Роја Орбисона, које некад давно, из ноћи у ноћ, слушах како допиру из оближње конобе, док сунцем осмуђену и затегнуту кожу утрљан јогурт блажи, у врелој соби, на првом кату, са дебелим каменим дуварима –Настави са читањем „Хиљаду му бубњева“
Доручак на Лезбосу
[Пише: Саша Цветковић] Београд, Борча, субота, 9. мај 2020. -Не би требало толико да анализираш и мучиш себе – рече ми Сапфо ономад за доручком. Много сам волео да доручкујем с њом. Она би увек одвајала мортаделлу са стране и давала мени. Својеглава, каква јесте, није слушала проф. др Пушића. А мене тлачи глад, знаНастави са читањем „Доручак на Лезбосу“
Степа
[Пише: Саша Цветковић] Београд, Борча, 06. мај 2020. Сусрети. Дивљи, неистражени, широки као тајга нови простори. Затворен си у оклоп сопствене мисли. Жудиш за пространствима. Сваки нови сусрет отвара те помало за један нови свет, чијег постојања секунд раније ниси био свестан. А само те интеракција упознаје са многострукошћу дивних светова. Интерпункција се са својеНастави са читањем „Степа“
Слепило
Београд, ПМС, 3. маја 2020. Врана врани очи не вади, каже народна пословица, која нема везе с вранама већ са удруживањем сличних ради заједничких интереса, далеко, далеко од морала и савести. Додуше, стварна сива врана очи је вадила из топлог тела голуба што тек скончао је насред улице, успут требећи га од сувишности одела-перја којеНастави са читањем „Слепило“
Све је у реду
Био сам код брамана. Жуљало ме – нисам био код брамана. А треба ми. За родитеље. За феминизам, за све курчеве, пичкине главе икада, накупило се. А можда и није. У ствари, све је то легло, онако како треба, зашто правити пакете тамо кад их нема, или кад смо их препознали на блоговима, роговима, твитерима…Настави са читањем „Све је у реду“
Разговори, разговори и понеки посао
[Пише: Саша Цветковић] Београд, Борча, четвртак, 30. април 2020. Ето, бојим се да опет не забрљам. Како смо чудно насађени да и кад говоримо истим језиком, понекад, готово да се једва разумемо. Тек кад се још у разговор умешају различити идиоми, да не помињемо језике. И не говорим само о једној од бројних брљотина наНастави са читањем „Разговори, разговори и понеки посао“
Мутацизам
Један мушкарац се често мота око мене. Не знам, можда је то муж а можда је ликом он док из њега говоре други неки. Спочитава ми свакодневно. „Немој у телефон – да пишеш. Могу да га хакују.“ Одмахујем главом, мрштим се. „Узми папир и оловку.“ У дворишту је земља, у земљи је рупа, у рупиНастави са читањем „Мутацизам“
40. дан – Рим
Болоња, понедељак, 20. ашрил 2020. – 2:23 „Ко на бицикло ак’ и мало седи,више види но онај на дуван-дивану.-ja повише нешто од вас видим,то је срећа дала ал несрећа!” До сад сам гледао „Рома” Куарона. Плакао као киша. Можда је и вино виновато. Нема везе са Римом. Ни са Ромима. Ни са Циган-професором, како меНастави са читањем „40. дан – Рим“
Корона-циркус 