Архиве категорија: коронарни сан

2084

(-2046, -…) … Москва – Београд, 2042. Полумесец, сам невидљиво заклоњен, злогуко светлошћу крунише димњак топлане, или је онај шиљак… можда… Констелација у астролошким приручницима описана као потенцијално опасна, посебно кад је у опозицији према меканој гужви од длака, ситних костију и брзокуцајућег срца, али громогласног лавежа, која се одазива на име Вучко. Власи суНастави са читањем „2084“

Сан гараган

Болоња, уторак, 28. јул 2020. Драги Божјидаре, Сањам ти ја како читам писмо од тебе, електрично, у коме пишеш да би волео да кренеш са продајом пиратских дискова у СКЦ-у, па ме питаш да ли бих се и ја укључио у посао. Мислим се како је тај посао passé, а и како више није ниНастави са читањем „Сан гараган“

Код златног књижевника

На слици: Ресторан на Монмартру: Фотографија: Архива аутора   Након окончане промоције књиге једног новосадског песника локалног домета, по добром старом обичају, домаћин скупа, повео нас је на вечеру у ресторан по сопственом избору. Убрзо смо се обрели „Код златног књижевника“, пар километара узводно од Моста слободе, на десној обали Дунава. Љубазни конобари су сеНастави са читањем „Код златног књижевника“

Степа

[Пише: Саша Цветковић] Београд, Борча, 06. мај 2020. Сусрети. Дивљи, неистражени, широки као тајга нови простори. Затворен си у оклоп сопствене мисли. Жудиш за пространствима. Сваки нови сусрет отвара те помало за један нови свет, чијег постојања секунд раније ниси био свестан. А само те интеракција упознаје са многострукошћу дивних светова. Интерпункција се са својеНастави са читањем „Степа“

Мутацизам

Један мушкарац се често мота око мене. Не знам, можда је то муж а можда је ликом он док из њега говоре други неки. Спочитава ми свакодневно. „Немој у телефон – да пишеш. Могу да га хакују.“ Одмахујем главом, мрштим се. „Узми папир и оловку.“ У дворишту је земља, у земљи је рупа, у рупиНастави са читањем „Мутацизам“

Ремисцентно недецентно

Јутро је увелико. Морам се вратити у свој саркофаг. Стављам повеске на очи и гурам у уши чепиће који ми пружају -42 Дб. Знам да ће муж-пуж бити забринут, те сам му оставила писмо. Таман да усним, дрмa ме по рамену. Придигнем повеску на чело. „Не могу да прочитам шта си написала.“ Умало да муНастави са читањем „Ремисцентно недецентно“

31. дан – Сан

[Време читања: 4’ 52’’] Болоња, 10. април 2020. Као, улазим у клуб ПЏ (у Сијетлу?). Рустика. Дрво, антиквитети и пиво, та врста минималије. Прашњаво, али са стилом. Пењем се на први кат, платформу која надгледа малецну позорницу. А на спрату, седи прва петорка Сијетла: Камерон, Ејмент, Госард, Мекриди, Ведер. Поздрављам домаћине и кажем им даНастави са читањем „31. дан – Сан“

Kako sam upoznao Spilberga

[Пише: Сташа Томић] [Време читања: 9’ 28’’] Godinama ništa noću nisam sanjao. Toliko da sam se pomirio sa tom činjenicom i da sam počeo da verujem da se ljudima to uopšte i ne događa. Slušao sam ljude na grupnoj terapiji na koju sam povremeno odlazio kako prepričavaju svoje snove i sebi govorio kako su tiНастави са читањем „Kako sam upoznao Spilberga“