Звенигора 2020

Александар Петрович Довженко. Украjински – Олександр Петрович Довженко. Незгодна је ствар двоструки идентитет… Сиромашно, али бистро сеоско дете, чије око гледа преко најудаљенијег брега у крају, далеко од беде и тешког живота на селу. Сањао је да буде архитекта, сликар, морнар, учитељ. Ма, само да клисне… И снови се остварују – по обрнутом редоследу. ПостајеНаставите читати „Звенигора 2020“

Сопствена соба*

Глас му је био милији у довикивању из сопствене собе. Нисмо морали да се гледамо се гледали, а чули смо се. Чини ми се и јасније и тачније него кад терминаторски премеравам мигове (нису авиони), гегове (нису шаљиви), фацијалисе (нису иманентни) и гримасе (нису аутентичне). Људима је непријатан мој поглед. Сматрају да их непрестано анализирам.Наставите читати „Сопствена соба*“

Поданици

Болоња, понедељак, 1. јун 2020. Оно што је заједничко и партизанима и четницима је – братоубиство – у име правде. Правда није Божја, него људска, па и склиска јегуља, нарочито ако је до’ватиш с дебљег краја. А јегуља, коју сам јуче, у Малој Венецији, с оне стране Јадрана први пут кушао, кажу да, као иНаставите читати „Поданици“

Аугментатив

Болоња, четвртак, 21. мај 2020. Заиста, веома мало треба. Пролеће и дозвола за излазак. Шетња са, или без маске, али увек са крајичком ока осетљивим на присуство органа, униформисаних, или цивилизованих. Као да се читав свет претворио у жути аутобус, у који си мирно ушао, откуцао свој #БусПлус, али ти се, свеједно, желудац преврће кадНаставите читати „Аугментатив“

Апоптоза и некроза

Дигитализација је одвела филм-индустрију далеко од филма-носача као материјала на који се сликала слика. Сада су ту дискови и разне врсте тврдих меморија које томе служе. Кажу, било је неминовно еволуирати. Кажу, даје већу слободу ствараоцима. Истина, теоријски се може снимати безброј дублова истог кадра, али да ли то искључује онај критички избор који свакиНаставите читати „Апоптоза и некроза“

Циркус максимус

Одавно нисам писао пенкалом, у свеску. Велику. А4. Чини ми се, штавише извесно је, да у свеску пишем ствари намењене искључиво самом себи. Тамо смо један на један. И пишем сасвим другачије. Не мучи ме сазнање да ће било ко моћи да у моје записе да гвирне. Као да кријем нешто, неког – правог себеНаставите читати „Циркус максимус“

МекЗдиба

Кажу да је Др Гöбелс из Швајцарске набавио копију и јако заволео Чворовић-Певчевог „Страног дописника”, те 1940. Чворовић-Певац је овде, као и у најбољим својим остварењима, обилато користио један згодан драматуршки трук, звани МекЗдиба (на шкотском – MacGuffin). У дугим разговорима са колегом Тартуфом, Чворовић-Певац дотиче и објашњава овај механизам: „Као што знате, већина КиплинговихНаставите читати „МекЗдиба“

Доручак на Лезбосу

[Пише: Саша Цветковић] Београд, Борча, субота, 9. мај 2020. -Не би требало толико да анализираш и мучиш себе – рече ми Сапфо ономад за доручком. Много сам волео да доручкујем с њом. Она би увек одвајала мортаделлу са стране и давала мени. Својеглава, каква јесте, није слушала проф. др Пушића. А мене тлачи глад, знаНаставите читати „Доручак на Лезбосу“

Блеф

Београд, Звездара, 8. мај 2020. У металним кутијама, које су биле дом погрицканим финим чајним кексићима, с наштампаним млађаним девојчурама које од сунчевих зрака штите розе сунцобрани док оне као случајно испуштају своје везене марамице и померају тло под ногама удварачима са улаштеним ћелама, живе успомене. Мртве ствари живахног изгледа су од суштинског значаја заНаставите читати „Блеф“

Степа

[Пише: Саша Цветковић] Београд, Борча, 06. мај 2020. Сусрети. Дивљи, неистражени, широки као тајга нови простори. Затворен си у оклоп сопствене мисли. Жудиш за пространствима. Сваки нови сусрет отвара те помало за један нови свет, чијег постојања секунд раније ниси био свестан. А само те интеракција упознаје са многострукошћу дивних светова. Интерпункција се са својеНаставите читати „Степа“