Оно унутра и оно вани, хладни пред нама сада су дани

[Пише: Бошко Милосављевић] [Време читања: 3’ 25’’] Београд, Leka’s Hill, недеља, 22. март 2020. -Видео сам. Након десет метара узео си течност од продавца кокица и дезинфиковао руке! -Јесте. Али сам ипак стегао руку коју си ми пружио… (разговор два човека испред зграде РТС-а, један је сниматељ а други возач) ✽ ✽ ✽ Овај краткиНаставите читати „Оно унутра и оно вани, хладни пред нама сада су дани“

Пан-Дан тринаести (#стежесејошјаче)

[Време читања: 5′ 36“] Болоња, недеља, 22. март 2020, 2:07 Деца перу зубе, ја их мало гоним. Већ је поноћ, а они би сад баш да започну нову туру – нову гарнитуру игре. Шефица, такође, захтева мир, чистила је цео дан по кући, спремила ручак, спремила вечеру, нико јој није рекао хвала за све то,Наставите читати „Пан-Дан тринаести (#стежесејошјаче)“

Зора

[Пише: Бошко Милосављевић] [Време читања, 2’ 47’’] Београд, Лекино Брдо, субота, 21. март 2020. Када смо мој пријатељ (аутор аутентичног романа о сатирању америчких домородаца (званих индијанци)) и ја седели, уочи ванредног стања, у кафани ,,Зора“ разговор је текао неусиљено. Између осталог, и по томе знаш ко је прекопута. Причали смо о искушењима, о ратуНаставите читати „Зора“

Пан-Дан дванаести (шегачење)

[Време читања и посматрања: субјективно] Болоња, субота, 21. март 2020. Откако поче пошаст да хара у нашим крајевима, јер док је била далеко од очију, била је и далеко од срца, крете, сем пандемије страха, и контрапандемија смеха. Мало као подмех, а више ако став, буквално разбибрига. Оно што следи биће хронолошка листа, по принципуНаставите читати „Пан-Дан дванаести (шегачење)“

Нови дани

[Пише: Бошко Милосављевић] [Време читања: 2’ 43’’] Београд, Лекино брдо, петак, 20. март 2020. У трећем Шпанац разговара са Гораном Баретом никада га није срео и никада га неће срести али зато и постоје имагинарни светови „Шпанске посланице” Има једна песма винковачких „Мајки”, бенда који слушам скоро тридесет година. Тај бенд слушао је старији братНаставите читати „Нови дани“

Пан-Дан десети (тестамент)

[Време читања: 6’ 19’’] Болоња, четвртак, 19. март 2020. Сву ноћ су врата од терасе остала отворена. Ни ноћу више није толико хладно, а и покривам се великим вуненим ћебетом; увек сам замишљао да је јунак оне песме, Ја имам два метра. То ћебе, димензија 200 х 220 самтима, купили су моји родитељи на једномНаставите читати „Пан-Дан десети (тестамент)“