Сахране? Може!

Болоња, понедељак, 4. мај 2020. – 15:05 Италијански народ, себе не убрајам, јер ко се на врело млеко навуче, тај и на хладну ватру пљује, дакле, тај народ освојио је важне слободе најновијим декретом од 2. маја, који се примењује од данас, на четрдесетогoдишњи парастос Маршалу (!), па све до 17. маја. Тринаест дана, тринаестНаставите читати „Сахране? Може!“

1+1=1

Болоња, петак, 1. мај 2020. „[…] Nije pjesnikov posao dа pripovijeda o stvarnim događajima nego o onome što bi se moglo očekivati da će se dogoditi, to jest o onome što je moguće po vjerovatnosti ili nužnosti.” Aristotel, O pjesničkom umijeću, IХ(prevod i objašnjenja Zdeslav Dukat) ✖︎ ✖︎ ✖︎ Враћао сам се бициклом синоћ сНаставите читати „1+1=1“

50. Хигијена у време колере

Болоња, уторник, 28. април 2020. Пробудио се у мени хомо носталгикус. Чуо сам се днес с Кумом Бошком, смејали смо се к’о луди због неких проточних бојлера које користе у колеџима. У мушким колеџима. То је био излив високог напона хистерије, којом се штитимо од страха. То ради и то је лековито, каже старац Тадеј.Наставите читати „50. Хигијена у време колере“

Сањао сам диван сан

Смена се, иначе, завршава у дваесдва. Али, да се не бисмо трљали превише са колегицама из приземља, нама су дозволили да ишчилимо из зграде у 21:45. Ја сам морао до свлачионе да скинем цивилне, а обучем бици-гаће и припадајућу опрему, ноћна вожња је преда мном. Током дана, током радног дана, напунио сам предње светло, дваНаставите читати „Сањао сам диван сан“

У зеници

[Пише: Саша Цветковић] Београд, Борча, недеља, 26. април 2020. Почео сам да пишем други текст, смешнији, барем се мени таквим чинио, а свакако, тоном лаганији. А онда ме је преплавила бујица силних неких догађаја последњих дана. Заиста силних. И размишљања у којима сам се растворио. А има их и добрих и лоших. Срећа је што,Наставите читати „У зеници“

Затвор

У затвору се штошта неочекивано деси. Изучи се занат преживљавања, и још понеки. (То ја тако замишљам.) Многи је затворених и књигу написао. Данте, Марко Поло, Сервантес, Де Сад, Хитлер, Достојевски, Лондон, Солжењицин, Нушић – драги ујаче… Viбрирао сам с Мичком вечерас. Мало ово око факцина, мало оно, нека заверица, мала шалица (није шољица) иНаставите читати „Затвор“

Нарав(о)ученије

Београд, Звездара, подно Цветкове пијаце, 24. април 2020. КомшиЛица једна заскочила ме је увелико сморену од трчи-тамо-амо и чекања у километарским редовима је тако кул ивент. Шта знам, можда нисам право женско, али оне приче – трла баба лан да јој прође дан – су ми блиске и драге попут рецимо утемељивача нацизма, СС јединицаНаставите читати „Нарав(о)ученије“

46. дан – Факцине

Болоња, субота, 25. април 2020. „Каква се филозофија бира, зависи, према томе, од тога какав је ко човек; јер, филозофски систем није мртав комад покућства који би се могао одложити или прихватити како нам је воља, него је он одуховљен душом оног човека који га има.” Јован Богољуб Смрека, Grundlage der gesammten Wissenschaftslehre ✖︎ ✖︎Наставите читати „46. дан – Факцине“

Возвраще́ние

Бентивољо, среда, 22. април 2020. Како је падало вече, све ми је јасније бивало да нећу успети заспати на време. Да бих свеж као ружа устао у 4:20 ујутру, морао бих да легнем и тренутно заспим у 21:20. Најкасније. Иако је та математика једноставна, то је и у предкоронарном животу доста тешко ишло. А маниНаставите читати „Возвраще́ние“

Крунски доказ стокхолмског синдрома

У нас постоји бенд Оружјем противу отмичара. Кратко писмо које је срочио члан дружбе надахнуло ме је да на папир спустим мисли што долетеше ми ко ласте с пролећа. Како сам јединче али и сироче, а с обзиром на то какво мишљење или пак предрасуде преовлађују о јединцима и јединицама, најчешће бих се снебивала, кадНаставите читати „Крунски доказ стокхолмског синдрома“