У 100 евра

Београд, Звездара, 18. мај 2020. Налазиш се у улици изнад Цветкове пијаце. Вјекослава Ковача. Заустављаш ауто, набациш га пола на тротоар, пола на коловоз. Не, та улица уопште није уска. Једносмерна је али аутомобили пиче у оба смера. И мислиш, мудро је (ако је онај који једе лука, лукав, шта онда једе онај који јеНаставите читати „У 100 евра“

70. дан – Конац

Болоња, понедељак, 18. мај 2020. Упао сам у клопку. Дан за даном, интервју за интервјуом, мишљење за мишљењем, прелиставам мрежу, надајући се да ћу уловити одговор на питање – зашто? Заправо, знам зашто, одавно, мислим да и косови на грани знају, али немам начина да уђем у димензију, тих… створова, јер људи нису, не знамНаставите читати „70. дан – Конац“

Il mio mare

Београд, Звездара, 11. мај 2020. Давно се нисмо видели. Море и ја. Да ли ћемо некад, ко зна. Узмем оне две шкољке из породичне тековине, прислоним их на уши, ослушкујем шум таласа, и пловим, пловим, пловим… Слабо се сећам који је јунак убио те две шкољке да би се накнадно пувао. Матори је углавном наНаставите читати „Il mio mare“

Доручак на Лезбосу

[Пише: Саша Цветковић] Београд, Борча, субота, 9. мај 2020. -Не би требало толико да анализираш и мучиш себе – рече ми Сапфо ономад за доручком. Много сам волео да доручкујем с њом. Она би увек одвајала мортаделлу са стране и давала мени. Својеглава, каква јесте, није слушала проф. др Пушића. А мене тлачи глад, знаНаставите читати „Доручак на Лезбосу“

61. дан – Мало ли је?

Болоња, 9 мај. 2020. – Дан Победе над фашизмом Враћам се јуче с посла, бицикл плеоназмом. Један део друмом, један смрдљивим каналом. Неко воли шах, неко судоку, неко укрштену реч. Ја волим да балансирам на ситном сицу, премештајући гу Зицу деснолево-леводесно, возећи узаним путељком од шљаке, набијене земље, шљунакамењара. Разбуди ме та мала опасност којојНаставите читати „61. дан – Мало ли је?“

Teatrum mundi (чин I, сцена II)

Болоња, среда, 6. мај 2020. Пола сата пре краја смене, само што сам завршио слушање тросатног Ајковог интервјуа, стиже ми абер да ме шефика чека у акваријуму, фенси станишту под, над и разних других и трећих шефкета, а акваријум, јер је тамо и замашан број застакљених боксова, „митинг румова”, како то воле да кажу наНаставите читати „Teatrum mundi (чин I, сцена II)“

Teatrum mundi (чин I, сцена I)

Бентивољо, среда, 6. мај 2020. Јуче ме нису пустили у супермаркет. Нисам имао маску. Нови декрет регулише људске активности на нови начин, стари на стари. Између новог и старог прошао је један секунд, и само то. Између 23:59:59 трећег маја и 00:00:00 четвртог маја. Ништа друго. Никаква нова дешавања. Никакава нова открића филозофије, религије илиНаставите читати „Teatrum mundi (чин I, сцена I)“

Сахране? Може!

Болоња, понедељак, 4. мај 2020. – 15:05 Италијански народ, себе не убрајам, јер ко се на врело млеко навуче, тај и на хладну ватру пљује, дакле, тај народ освојио је важне слободе најновијим декретом од 2. маја, који се примењује од данас, на четрдесетогoдишњи парастос Маршалу (!), па све до 17. маја. Тринаест дана, тринаестНаставите читати „Сахране? Може!“

1+1=1

Болоња, петак, 1. мај 2020. „[…] Nije pjesnikov posao dа pripovijeda o stvarnim događajima nego o onome što bi se moglo očekivati da će se dogoditi, to jest o onome što je moguće po vjerovatnosti ili nužnosti.” Aristotel, O pjesničkom umijeću, IХ(prevod i objašnjenja Zdeslav Dukat) ✖︎ ✖︎ ✖︎ Враћао сам се бициклом синоћ сНаставите читати „1+1=1“

50. Хигијена у време колере

Болоња, уторник, 28. април 2020. Пробудио се у мени хомо носталгикус. Чуо сам се днес с Кумом Бошком, смејали смо се к’о луди због неких проточних бојлера које користе у колеџима. У мушким колеџима. То је био излив високог напона хистерије, којом се штитимо од страха. То ради и то је лековито, каже старац Тадеј.Наставите читати „50. Хигијена у време колере“