Празник

Болоња, уторак, 8. децембар 2020. – Свети Климент Охридски Хладан туш, 45 секунди. Брзи и дубоки удисаји одговарају на температурни изазов. Почиње да ми се врти у глави, трне ми кожа на темену, трне и мисао, само страх никако. Ваљда нећу да паднем у несвест? Погледавам на штоперицу кроз стакло туш кабине, још 15 секунди.Наставите читати „Празник“

О клупи

У Галерију фресака, после Другог светског рата, нова власт, бахата, моћна, безобзирна – попут СКОЈ-а садашњег, Весићевог и осталих сличних – гурнула је ражалованог Милана Кашанина. Каква срећа! Мало ли су их стрељали, поклали, повешали, протерали… Могло се све то десити и Кашанину. Човеку који је заједно са кумом, принцом Павлом, начинио Народни музеј великомНаставите читати „О клупи“

Наши горе листови хартије

Болоња, уторак, 1. децембар 2020. Данас сам испред фабрике, док се одвозила са паркинга у Ланчи Ипсилон, популарном Слончету, видео лепу младу жену, са којом се, на сувозачевом месту, уредно везан сигурносним појасом, возио огроман један, не црнац, него ружичасти, розе, пинк, али не пантер, него – меда. Шишано плишани. Човек учи док је жив,Наставите читати „Наши горе листови хартије“

Врло корисна прича о крви

Имам једног пријатеља који често виђа неидентификоване летеће објекте. Стално они падају на нас. Само, он врло често није у стању да идентификује много шта. Зато што много пије, а воли и да помеша алкохол са антидепресивима, нарколептицима, аналгетицима и разним таквим ђаконијама. Шта год му дође под руку. А онда, седне и предвиђа. КорисноНаставите читати „Врло корисна прича о крви“

Бол

Бол-оња, уторак, 17. новембар 20-20=Null-те године(по Бил-Гецовом календару) Свратио сам до бара на кроасaн и капућино. На два кроасана и капућино. Један са белом, други са чоколадом очекиване боје. Кажу они који се сећају да је тај „типично италијански доручак”, заправо, ствар новијег датума, иако се, макар међу просечном жабаријом, сматра традицијом од вајкада. СвеНаставите читати „Бол“

Док се фудбал спрема

Киша добује, у стану сам, пита ме брат шта радим гојим се ко свиња кажем пази да не добијеш свињски грип пази ти да не добијеш по тамбури Киша добује утакмица се спрема добар је фудбал добра је то игра ипак се не зна шта ће бити на крају а у игри има и плесаНаставите читати „Док се фудбал спрема“

Од јутрос

                                               Два дана сам био дисциплинован неком добром самоћом, па је и то помогло. Јутро је, и возим по центру града. Затворили су ,,Зору“. Неко рече или написа да је реновирају, али заправо, судећи по новим певеце вратима, претвориће је у још једну од хиљаду безличних кафе кафетерија – коју држе власници буразерски блиски властима.Наставите читати „Од јутрос“

Салò или 239 дана Содоме

Болоња, понедељак, 2. новембар 2020. Сутра је дан председничких избора у САД. Сад, или никад, бира се између два наратива, хоће рећи – приче. Пре три месеца, на мору, на најнормалнијем летовању икад, а после такозваног првог таласа и припадајуће планетарне параноје, јасно ми се указало да је један од тих наратива, овај пандемијски, активиранНаставите читати „Салò или 239 дана Содоме“

Из пика у срце

Bononia (да ли је Болоња, или Видин?), 26. октобар 2020. понедеоник Откако сам е/и мигрирао, зависно с које стране границе се посматра процес, покидале су се разне везе. Са људима, дакако. Оне са стварима знају, такође, да буду јаке, али су мање важне, самим тим и мање болне, у крајњем исходу. Али, то што меНаставите читати „Из пика у срце“

Кроз мисли и пределе

                                                  Јутро је и скоро сви спавају. Ја се враћам из Македоније. Сам сам – и док прилазим пешачком прелазу, као возач – једна жена ступа левом ногом на пешачки, а затим ту ногу повлачи, леву. Можда је левонога, а светло је свакако моје. Зелено је, није Лоркино. Партија је свакако Ранковићева, а Трст јеНаставите читати „Кроз мисли и пределе“