коронарни дневник – Страна 12

Пан-Дан петнаести (трениг)

[Време читања: 13’ 36’’] Болоња, уторак, 24. март 2020. Јутрос сам устао необично рано за пандемијске услове, фртаљ иза десет. Моја госпожа, учитељка, држала је часове предшколцима, на струју. Толико је викала, ваљда није чула добро, или је понела бајка о пролећу, коју је причала, шта ли. Углавном, успела је да ме кроз двоја вратаНастави са читањем „Пан-Дан петнаести (трениг)“

Пан-Дан четрнаести (угрожене животиње)

[Време читања: 2’ 53’’] Болоња. понедељак, 23. март 2020. -Добар је, тата, овај вирус. -Зашто мислиш, Веко? -Ако сам у болници и ако треба да умрем, није. За човека, можда, није добар, али је добар за угрожене животиње. Можда успеју да се сада опораве. И природа, биљке. Вечерас сам са терасе видела много звезда, каоНастави са читањем „Пан-Дан четрнаести (угрожене животиње)“

Оно унутра и оно вани, хладни пред нама сада су дани

[Пише: Бошко Милосављевић] [Време читања: 3’ 25’’] Београд, Leka’s Hill, недеља, 22. март 2020. -Видео сам. Након десет метара узео си течност од продавца кокица и дезинфиковао руке! -Јесте. Али сам ипак стегао руку коју си ми пружио… (разговор два човека испред зграде РТС-а, један је сниматељ а други возач) ✽ ✽ ✽ Овај краткиНастави са читањем „Оно унутра и оно вани, хладни пред нама сада су дани“

Пан-Дан тринаести (#стежесејошјаче)

[Време читања: 5′ 36“] Болоња, недеља, 22. март 2020, 2:07 Деца перу зубе, ја их мало гоним. Већ је поноћ, а они би сад баш да започну нову туру – нову гарнитуру игре. Шефица, такође, захтева мир, чистила је цео дан по кући, спремила ручак, спремила вечеру, нико јој није рекао хвала за све то,Настави са читањем „Пан-Дан тринаести (#стежесејошјаче)“

Зора

[Пише: Бошко Милосављевић] [Време читања, 2’ 47’’] Београд, Лекино Брдо, субота, 21. март 2020. Када смо мој пријатељ (аутор аутентичног романа о сатирању америчких домородаца (званих индијанци)) и ја седели, уочи ванредног стања, у кафани ,,Зора“ разговор је текао неусиљено. Између осталог, и по томе знаш ко је прекопута. Причали смо о искушењима, о ратуНастави са читањем „Зора“

Пан-Дан дванаести (шегачење)

[Време читања и посматрања: субјективно] Болоња, субота, 21. март 2020. Откако поче пошаст да хара у нашим крајевима, јер док је била далеко од очију, била је и далеко од срца, крете, сем пандемије страха, и контрапандемија смеха. Мало као подмех, а више ако став, буквално разбибрига. Оно што следи биће хронолошка листа, по принципуНастави са читањем „Пан-Дан дванаести (шегачење)“

Нови дани

[Пише: Бошко Милосављевић] [Време читања: 2’ 43’’] Београд, Лекино брдо, петак, 20. март 2020. У трећем Шпанац разговара са Гораном Баретом никада га није срео и никада га неће срести али зато и постоје имагинарни светови „Шпанске посланице” Има једна песма винковачких „Мајки”, бенда који слушам скоро тридесет година. Тај бенд слушао је старији братНастави са читањем „Нови дани“

Пан-Дан десети (тестамент)

[Време читања: 6’ 19’’] Болоња, четвртак, 19. март 2020. Сву ноћ су врата од терасе остала отворена. Ни ноћу више није толико хладно, а и покривам се великим вуненим ћебетом; увек сам замишљао да је јунак оне песме, Ја имам два метра. То ћебе, димензија 200 х 220 самтима, купили су моји родитељи на једномНастави са читањем „Пан-Дан десети (тестамент)“