Кућа II

[Ставља се на…] Где је моја кућа? Ево ме, прешао сам пут, дошао на почетак. У матерњој кући, на топлом казану, унуке даривао старамајци за Празник. Географија ме већ гони. Осталим мојим кућама дуг да одужим. И до сада је било доста сложено, јер времена је увек мало. А сад, преко тога, и тестови, карантини,Наставите читати „Кућа II“

Мало о ,,Недељнику”, мало о Славену Билићу…

Дозволите ми, Ви који ово читате, да се малчице позабавим туђим егоизмом. Свој је теже разобличити, а и није ова лажна интернетска хартија место за то.  А ако јесте, ви слободно почните. А и да се не лажемо, или да не будемо лажно добри – радили смо и то. За разлику од ,,Недељника“ – овдеНаставите читати „Мало о ,,Недељнику”, мало о Славену Билићу…“

Pork in Wrogress I

Бентивољо, понедељак, 1. фебруар 2021. – фабрика фотографија Радна недеља, ако је среће, траје од понедељка до петка. Људска недеља, такозвани викенд, ако је среће, траје три дана, од петка до понедељка. Пет и три је осам. Откуд дан вишка? Долази не од црног, него од саспенс-петка, који има двоструки живот. Јесте радни, али сеНаставите читати „Pork in Wrogress I“

Од Триглава до Вардара – три рудара

[Наставља се претходна епизода ове турске серије…] И тако,мотор предеспава ко може,а ко не може, упиње се,па у себи куне и Гејца и Контеа,Вучића и Заева,Раму и Ламу,што авиони не лете,што вирус црну вуну плете,што све владе света, клетеизводе те пируетеа ми смо метеи свако дете те нас етè на хрватско-српској, на тој граници наНаставите читати „Од Триглава до Вардара – три рудара“

Од Триглава до Вардара – дуга је ноћ

[наставља себе, или се] Тек што кренусмо из Загабрије, настаје комешање. Ушли су нови путници, конфор је у опасности. Неки се одма’ претварају да спавају, балавећи по оба седишта, те намазујући влажне прозоре косама масним од однекуд искрслих врелих ћевапа и бурека. Они људи стоје, чекају да се нешто деси, ал’ само од себе сигурноНаставите читати „Од Триглава до Вардара – дуга је ноћ“

Од Триглава до Вардара – први дан

– Бојим се, више никада се нећемо видети, црни сине. Куку јада… Смејао сам се старамајци и њеним претераним бригама, још пролетос, кад схватисмо да није вирус, него циркус који ћеца наше кокошке. Смејао сам се, ваљда, и да не бих плакао, као Оливер Мандић кад га је, оно, оставио делија девојка, бацала га каоНаставите читати „Од Триглава до Вардара – први дан“

У децембру један добар дан

Каже ми једна жена, да је једном, велики српски уметник, или велики словеначки, ако неко хоће, може и тако, Стева Жигон, у вези са Достојевским, рекао: „Живот не треба да буде леп. Живот треба да буде садржајан. Некада је и бол садржајнији од пријатности; треба проћи кроз патњу, кроз несрећу, кроз стотине непроспаваних ноћи даНаставите читати „У децембру један добар дан“

Гора зелени

Данас сам поново чуо ту мисао како је најлепше када пада киша. То није честа пригода, али кад се деси, мени се истог тренутка пале лампице и већ сам до пола прегорео фитиљ. Пролеће и лето је Бог дао човеку да га награди, да му да наду. Шта уради у остатку године, то је додатак. Понекад размишљам о томе како људи воле меланхолију и да се осећају боље када замисле себе на прозору како очима траже плави круг, па још у њему звезду. Мора да је ту то зрно мудрости, било да се прати властелински, попут неког енглеског научењака из осамнаестог века, или пак куршлуски, дотрајало, као код каквог нашег филма чије име личи на песму Константина Симонова.

Кад добијем на лутрији

Бентивољо, 10. децембар 2020. – Кад добијем на лутрији, исећићу себи сисе! Нећу ни брадавице да оставим. Иде све, хоћу да будем потпуно равна! – Шта то причаш, Еуђенија? – А ако не добијем на томболи, питаћу мужа да дигне кредит. Има једна лепа песма о томболи, животу, лоповима из ФИФЕ и Марадони… – ПокојНаставите читати „Кад добијем на лутрији“

А шта ако?..

Болоња, среда, 9. децембар 2020. У прошлонедељном броју Вол Стрит Журнала, оном од 3. децембра, штампан је чланак директора НОСА (Националне обавештајне службе), Джона Ретклифа, који упозорава (и чланак, и Джон, и читав НОС) на озбиљност кинеске претње „демократији и слободи у читавом свету”. Оно што ми је посебно запало за око, било је даНаставите читати „А шта ако?..“