Пут на који се поново можда спремаш

Можда се спремаш, а можда си и спреман…. Кад сам кренуо, било је скоро тринаест часова, Minor threat је звучао из звучника (песма о томе да осећају кривицу што су бели – с том разликом у односу на савремене црно беле трендове што су је они саставили и изводили пре скоро четрес година), песма којуНаставите читати “                                                  Пут на који се поново можда спремаш“

Прах, пра шина

Моја швеста много брине о мени. И уопште, много, претерано брине. Нека не буде важно зашто је то тако. Тек, уснила је сан у коме сам за неким лепим столом од племенитог дрвета, и са подигнутим на њега ногама. Прекрштене ноге красе кафене ципеле од преврнуте коже, чистог ђона. -Сигурна сам да ће те следећеНаставите читати „Прах, пра шина“

Ноћна мора уочи Успења

Основношколска учионица старог типа. Похабане ђачке клупе, мало ушврљане, са ћошковима заобљеним од генерација немирних ђачких лактова. У клупама седе одрасли људи, који се, иако се непријатно осећају у ретко ношеним оделима, смешкају, показујући зубе к’о за селфи, Прецеднику који је за наставничком катедром. Он, горостас, стоји и, шмирантски забринут, обећава модернизацију школства. Не дозвољавајуНаставите читати „Ноћна мора уочи Успења“

Депорте и његова деца

Одма’ да буде јасно, више волим да играм, него да гледам. И, колико год нескромно звучало, боље играм, него што гледам. Не вичем на те-ве, мада и то има своје терапеутски значај. Ако баш морам, вичем на кога треба, јер увек могу да рачунам на повратну информацију, псовку, шамар и припадајући кркљанац. Нека и тоНаставите читати „Депорте и његова деца“

Јутро кад су ланчали звеци

(мала сеоба у дугу, ружну јесен – и почетак зиме) Пробудим се, по ко зна који пут током ноћи.Али, више није ноћ. Јутро је.Јутро је. Рано је. Зора не руди, а мени у глави умор, дар, мар.Треба, упркос мару, устати. Успети. Успети се.Устанем, спремим. Све полако. На време. Одвезем.Паркирам, уз срећу, близу вртића ,,Аћим иНаставите читати „Јутро кад су ланчали звеци“

Шпиц, штикла, и то

Цврчци цврче ли цврче.Не бројим фреквенцију цврка,Гледам у телефон.Војна аеронаутика каже – 27∘.Што ли, онда, цврче, кад није врело?Мада аеронаутика, иначе, често маши.Можда је боље да бројим цвркутЧетрнаест секунди,Додам шест иПомножим са пет деветина? 🎥 Гледали смо синоћ кошаркашке квалификације за Олимпијаду, где се Италија намерила на домаћина квалификација – Србију. И, пре него дођемоНаставите читати „Шпиц, штикла, и то“

Фудбал, жене и вода

Знате, Поштивани читаоче, кад се узме у обзир фудбал, мишљења су подељена. Затим, кад се узме у обзир Други светски рат. Затим, како би требало да изгледа школа, и матура. Или маргиналније појаве, као Басара, например (видите како и ја делим мишљење) Али, Ви већ знате , нема потребе да вам објашњавам. Него, ако већНаставите читати „Фудбал, жене и вода“

Између

Између ,,није лоше“ и ,,Аууу матори па то је лудило мораш да видиш …ааааа, ВИДЕО СИ … ПА РЕЦИ !“ има доста места. И на хартији има доста места, она трпи све … Равнам табане по стану, спремам се да отворим прву конзерву и гледам Кончаловског, дишем, боле ме очи, добио сам диоптрију и заНаставите читати „Између“

Инсерт Шпанчевих мисли из шетње

Божидар Зеремски се пробудио, протегаоБило је ту почешавања И осталогМамуран је БожидарМамурни су и они што су били с њимСем једног који је пио швепсТај је возиоИ тако мамуран,Божидар замишља Шпанца …,,Шпанац иде уз БрдоБрзо идеБрзо размишљаБрзо и замишљаНе само људе и шта ће са њимаИ не само оне друге људеЗване женеИ шта са њима иНаставите читати „Инсерт Шпанчевих мисли из шетње“

Кратко, просто сведочанство

Иако би можда требало, не почињем одмах да трчим, већ тек кад напустих дрндобус, који би ме, да нисам изашао, одвео и до Железника. Некоме је он веома значајан и неко му се можда чак и нада или га проклиње због људских разлога који људи дају нељудима, овде конкретно машинама, али ја га користим нехајно,Наставите читати „Кратко, просто сведочанство“