Од Триглава до Вардара – дуга је ноћ

[наставља себе, или се] Тек што кренусмо из Загабрије, настаје комешање. Ушли су нови путници, конфор је у опасности. Неки се одма’ претварају да спавају, балавећи по оба седишта, те намазујући влажне прозоре косама масним од однекуд искрслих врелих ћевапа и бурека. Они људи стоје, чекају да се нешто деси, ал’ само од себе сигурноНаставите читати „Од Триглава до Вардара – дуга је ноћ“

Од Триглава до Вардара – први дан

– Бојим се, више никада се нећемо видети, црни сине. Куку јада… Смејао сам се старамајци и њеним претераним бригама, још пролетос, кад схватисмо да није вирус, него циркус који ћеца наше кокошке. Смејао сам се, ваљда, и да не бих плакао, као Оливер Мандић кад га је, оно, оставио делија девојка, бацала га каоНаставите читати „Од Триглава до Вардара – први дан“

У децембру један добар дан

Каже ми једна жена, да је једном, велики српски уметник, или велики словеначки, ако неко хоће, може и тако, Стева Жигон, у вези са Достојевским, рекао: „Живот не треба да буде леп. Живот треба да буде садржајан. Некада је и бол садржајнији од пријатности; треба проћи кроз патњу, кроз несрећу, кроз стотине непроспаваних ноћи даНаставите читати „У децембру један добар дан“

Гора зелени

Данас сам поново чуо ту мисао како је најлепше када пада киша. То није честа пригода, али кад се деси, мени се истог тренутка пале лампице и већ сам до пола прегорео фитиљ. Пролеће и лето је Бог дао човеку да га награди, да му да наду. Шта уради у остатку године, то је додатак. Понекад размишљам о томе како људи воле меланхолију и да се осећају боље када замисле себе на прозору како очима траже плави круг, па још у њему звезду. Мора да је ту то зрно мудрости, било да се прати властелински, попут неког енглеског научењака из осамнаестог века, или пак куршлуски, дотрајало, као код каквог нашег филма чије име личи на песму Константина Симонова.

Кад добијем на лутрији

Бентивољо, 10. децембар 2020. – Кад добијем на лутрији, исећићу себи сисе! Нећу ни брадавице да оставим. Иде све, хоћу да будем потпуно равна! – Шта то причаш, Еуђенија? – А ако не добијем на томболи, питаћу мужа да дигне кредит. Има једна лепа песма о томболи, животу, лоповима из ФИФЕ и Марадони… – ПокојНаставите читати „Кад добијем на лутрији“

А шта ако?..

Болоња, среда, 9. децембар 2020. У прошлонедељном броју Вол Стрит Журнала, оном од 3. децембра, штампан је чланак директора НОСА (Националне обавештајне службе), Джона Ретклифа, који упозорава (и чланак, и Джон, и читав НОС) на озбиљност кинеске претње „демократији и слободи у читавом свету”. Оно што ми је посебно запало за око, било је даНаставите читати „А шта ако?..“

Празник

Болоња, уторак, 8. децембар 2020. – Свети Климент Охридски Хладан туш, 45 секунди. Брзи и дубоки удисаји одговарају на температурни изазов. Почиње да ми се врти у глави, трне ми кожа на темену, трне и мисао, само страх никако. Ваљда нећу да паднем у несвест? Погледавам на штоперицу кроз стакло туш кабине, још 15 секунди.Наставите читати „Празник“

О клупи

У Галерију фресака, после Другог светског рата, нова власт, бахата, моћна, безобзирна – попут СКОЈ-а садашњег, Весићевог и осталих сличних – гурнула је ражалованог Милана Кашанина. Каква срећа! Мало ли су их стрељали, поклали, повешали, протерали… Могло се све то десити и Кашанину. Човеку који је заједно са кумом, принцом Павлом, начинио Народни музеј великомНаставите читати „О клупи“

Наши горе листови хартије

Болоња, уторак, 1. децембар 2020. Данас сам испред фабрике, док се одвозила са паркинга у Ланчи Ипсилон, популарном Слончету, видео лепу младу жену, са којом се, на сувозачевом месту, уредно везан сигурносним појасом, возио огроман један, не црнац, него ружичасти, розе, пинк, али не пантер, него – меда. Шишано плишани. Човек учи док је жив,Наставите читати „Наши горе листови хартије“

Врло корисна прича о крви

Имам једног пријатеља који често виђа неидентификоване летеће објекте. Стално они падају на нас. Само, он врло често није у стању да идентификује много шта. Зато што много пије, а воли и да помеша алкохол са антидепресивима, нарколептицима, аналгетицима и разним таквим ђаконијама. Шта год му дође под руку. А онда, седне и предвиђа. КорисноНаставите читати „Врло корисна прича о крви“