Три боје: Рáди

Болоња, субота, 15. мај 2021. Често, пречесто се све изокрене наглавачке. Ту не мислим на дечје жртве у најновијем лажном религијском рату, о томе не смем ни да мислим, јер трнем. То за сада остављам храбрим и седим главама, и бежим у покушај схватања сопствених грешака, којих, како званична статистика казује, има довољно да биНаставите читати „Три боје: Рáди“

Призренски Принц

Призрен, 10. новембар 2016. Зима. Прва посета Косову и Метохији у мом одраслом животу. Призренска Богословија нас је угостила, свита се разишла, ко назад у Италију, Небојша, који ме је на пут и нагнао, оде за Београд, а ја, ноћним бусом за Скопље, код мојих. Ситан је сат, отац Андреј рече да ћу у свакоНаставите читати „Призренски Принц“

О клупи

У Галерију фресака, после Другог светског рата, нова власт, бахата, моћна, безобзирна – попут СКОЈ-а садашњег, Весићевог и осталих сличних – гурнула је ражалованог Милана Кашанина. Каква срећа! Мало ли су их стрељали, поклали, повешали, протерали… Могло се све то десити и Кашанину. Човеку који је заједно са кумом, принцом Павлом, начинио Народни музеј великомНаставите читати „О клупи“

Звенигора 2020

Александар Петрович Довженко. Украjински – Олександр Петрович Довженко. Незгодна је ствар двоструки идентитет… Сиромашно, али бистро сеоско дете, чије око гледа преко најудаљенијег брега у крају, далеко од беде и тешког живота на селу. Сањао је да буде архитекта, сликар, морнар, учитељ. Ма, само да клисне… И снови се остварују – по обрнутом редоследу. ПостајеНаставите читати „Звенигора 2020“

Сопствена соба*

Глас му је био милији у довикивању из сопствене собе. Нисмо морали да се гледамо се гледали, а чули смо се. Чини ми се и јасније и тачније него кад терминаторски премеравам мигове (нису авиони), гегове (нису шаљиви), фацијалисе (нису иманентни) и гримасе (нису аутентичне). Људима је непријатан мој поглед. Сматрају да их непрестано анализирам.Наставите читати „Сопствена соба*“

Уљбуљ савај

Античке грчке трагедије биле су део култа, религиозна светковина у част бога Дионизија. У класицима Есхила и Софокла олимпијска божанства су свеприсутна и управљају трошним животима земаљских хероја. Еврипид је, пак, друкчији. Он је у жижу своје креативне пажње поставио човека. Међутим, да би приступио играма морао је у радњи својих трагедија да има иНаставите читати „Уљбуљ савај“

Беше му

Ушуњала сам се по ко зна који пут у девојачку собу. Последња девојка, кућна помоћница, боравила је ту пре Великог рата. Просторија је била преуређена у оставу у којој су живели сви могући и немогући деликатеси које кувари/це познају. На полицама се башкарила слатка и слана зимница у теглама разних величина и облика. Венци сувихНаставите читати „Беше му“

Хиљаду му бубњева

Београд, Борча, уторак, 19. мај 2020. Питања, загонетке, питалице, мистерије, речи мајсторије, роје се и роје. Ко увек исте ноте Роја Орбисона, које некад давно, из ноћи у ноћ, слушах како допиру из оближње конобе, док сунцем осмуђену и затегнуту кожу утрљан јогурт блажи, у врелој соби, на првом кату, са дебелим каменим дуварима –Наставите читати „Хиљаду му бубњева“

Il mio mare

Београд, Звездара, 11. мај 2020. Давно се нисмо видели. Море и ја. Да ли ћемо некад, ко зна. Узмем оне две шкољке из породичне тековине, прислоним их на уши, ослушкујем шум таласа, и пловим, пловим, пловим… Слабо се сећам који је јунак убио те две шкољке да би се накнадно пувао. Матори је углавном наНаставите читати „Il mio mare“

Част мањине

-Бивао сам уистину само онда када сам био сам или, у најгорем случају, када сам био у мањини. Али не у било каквој, већ озбиљној и знатној. И што је мањина била већа, што се више примицала потпуном самству, утолико је и моје бивање било смисленије а лични доживљај самства  подстицајнији. -Хоћете рећи да човекНаставите читати „Част мањине“