Био сам затворен у кућу, додуше својевољно, као у самицу. Потрудио сам се да урадим понешто што надилази запостављене радне навике. Машио сам се не баш лаког али ни јуначког задатка. Растребљивао сам дрангулије и успомене из ормана. Не могу да износим све детаље јер би то потраjало, али тек толико да знате да самНаставите читати „Ревидирано: Шах-мат“
Архиве категорија: архив
Дедине наочаре
Јуче је умро Тито. Сахранили су га у затвореном ковчегу; колају гласине да је умро још одавно, али да је тек сада објављена његова смрт. Због тога да би се припремили за нову ситуацију и да не би дали СССР да уђе у Југославију. Андреј Таровски, Мартиролог, дневнички запис од 5. маја 1980. Наставите читати „Дедине наочаре“
True story
Београд, недеља, 20. јануар 2013. Sve Vam je to Madam pičkin dim. Slušam i gledam u čoveka visine 215, zelenih očiju, velemajstora u šahu, kikboksera, ispred kabineta gde nam deca pohađaju čas muzike. Lejdi, da izvineš, sve je to pičkin dim. Slušam ga pažljivo, moglo bi se reći radoznalo, magistra elektronike, bivšeg vojnika, skarfejsa, (od operacija tumoraНаставите читати „True story“
Камби и Пендула
[Пише: Божидар Зеремски] [Време читања: 5′ 32“] Вождовац, 23. април 2020 Камби и Пендула су моји другари из краја. Обојица су алкоси, само што Пендула има 64 године, и мозак му је скоро сасвим изветрио, али некако живи, и уме да изненади, иако је полумртав. Камби је дружељубив, увек виси на улици, ради тешке физичкеНаставите читати „Камби и Пендула“
34. дан – Сенка сенкине Сенеке
Консултујем Ји Ђинг, књигу мутација, јер је вирус мутирао, од супе – па у све рупе. Друштва. Ових дана се та мутација све више осећа у пределу најниже. Рупе. Мутација улази. Мутација излази. Све је било, све се враћа. Мој баћа… И тако, за 47. хексаграм читам: К’УН – ПОТЕШКОЋА Наставите читати „34. дан – Сенка сенкине Сенеке“
31. дан – Хабиб хабиби
[Време читања: 6’ 19’’] Болоња, петак, 10. април 2020. Сада, кад сви све знамо, отприлике у размери 2:8 у корист необавештених, можемо да се окренемо животу ван короне, јер, сигурно, не може трајати предуго овај цирк. Еее – рећи ћеш – лако је твом оптимизму, ти ћеш за викендНаставите читати „31. дан – Хабиб хабиби“
Кратка повест о бројевима и рикверцу
[Пише: Бошко Милосављевић] [Време читања: 1’ 22’’] Јутро је, и стижем у кафе „Донбас”, код Бобија, на кафу. За једним од дестак столова седи матори Прајза. Уствари, и није толико матор, само неколико година је старији од мене, али га је алкохол учинио таквим, да изгледаНаставите читати „Кратка повест о бројевима и рикверцу“
О мерама притворским и оним казаматским
[Пише: Божидар Зеремски] [Време читања: 4’ 53’’] Вождовац, 7. април 2020. Свим мојим другарима из краја – живим, мртвим, полумртвим и преживелим. Свима, до једнога… Ћале мог друга Декија, увелико покојни, често је говориo: „Најтеже је бити човек…” Мој друг Деки био је јуниорски шампион старе Југославије.Шампион у боксу. Дакле у боксу, не у зајебанцији.Наставите читати „О мерама притворским и оним казаматским“
Јутро и после тога
[Пише: Диодоно Ђентиле] [Време читања: 2’ 41’’] Лос Анђелос, 4. април, Лекино Брдо Смирај дана. Два никшићка, два скупља пива у специјалној рерни за пиво, великој, званој тераса. Није баш Лос Анђелос, али није ни све што пише. Није будала који не зна да чита – већ онај што чита и све верује што прочита.Наставите читати „Јутро и после тога“
25. дан – Уз шишу и рахат локум
[Време читања: 5’ 55’’] Болоња, субота, 4. април. 2020. Рачунам време – то ми је некакво сидро: данас је татин рођендан, за три дана биће шест година откако радим у фабрици фотографија, за петнаест дана – Воскресение, кога не бива без Смрти. А истог овог 4. априла, пре тачно десет година, Васкрс сам славио уНаставите читати „25. дан – Уз шишу и рахат локум“
Корона-циркус 