Пандемија у првом лицу
Осам, јутро је, кад је прошло осам
Осами се и пишиПиши нештоСкоро било штаНекомДа и он знаИли бар да мислиЧак и ако му се не допадаТо, твоје … * * * Кум је далекоКао и РусијаКао и КримКао и КелнА пекара је близу Као и продавницаКао и кафанаКао и пас везан пред кладионицом(нема тај појма да му је газда кΥртон)(али за бољег…
Шпанац кроз дрворед
Држећи руке низ телоШпанац шпарта Душановцемна крају је стигло пролећеиако је малко мрљавокао да је крмељивополукишноса неким чудним распонимапритисакаи температура Можда је све то некиимпресионизамили су неке унутрашњедетерминантеможда пролеће и није толиконерасположеновећ Шпанца обликујеунутрашњи декор
Говор камења
Стидим се. Али морам да будем искрен… Никад нисам читао Хандкеа. Ето. Мислим, јесам, од тада. Али га нисам читао док није добио Нобелову награду за то што је српској страни дао шансу. Иако је награду, заправо, добио за свој књижевни рад. И то ме баш чуди – како је неко ко се тако значајно…
Шпанац и Енди не пију бренди
Усред дневног вихораШпанац лети ка Ендијуда му понесе што има понетипа ће њих два (два, због риме и штимунга, не двојица, јасно је да су двојица)мождаи по једанвиски попити;неће, бренди … Енди је окретанпоказује Шпанцу колико је и даље брзпљеште ударциполуге и брза брзинаШпанац се радујекао да је добио некогна фер – иако је добио показну вежбу -па сад…
„Љуљашка“
Хвала што сте за нас направили „вакцину“.Ми смо за вас направили „љуљашку“.
Јутрос
Јутрос бивши голман Звезде БајковићВоди дете у школуЈутрос ја трубнем Па махнемо Јутрос ђубретари по СунцуПреврћу све оноКад сунце сијаВесело је и на гробљу Јутрос сам се вратио из ЗворникаГде сам био по први путЗа последњи ко зна зна Јутрос сам наставио да умиремКао и сваког другог данаАли јутрос нисам веровао у смртНего у милост Јутрос…
Сенка кавеза
Драги брате, Душане..Опрости што ти опет пишем..Видим црташ са све више сенчења..Притисак осенчава осећања..Верујем да папир боли, колико и тебе..Белих површина готово да нема..Опрости брате, што ти се овако обраћам..Видео сам и твој последњи рад..Жао ми је што се тако осећаш..Осећам то јер сам у доброј мери ја заслужан..Опрости..Нацртао си, брате, свештено лице које доноси…
Христотропно кретање
Први путтри путаљубим тројичног Богау тебивидим и себебољеги већ ми је бољеидем бржеали не стижем даљепоновоа рекао сам да нећугрешитине вишепоновоиспустио сам загрљаји спустио крстна тренутаку тренуопет Типонављаш сеу непоновљивостизБог когаменепонављачаучиш први коракса мномопет и опету мируХристотропно се крећемали не подижем главуосећам рукуали не и поверењеда се препустимжелими подсвесносе пуштампустио самнадсвеснои посежем за сећањемјер ходати…
Учитава се…
Something went wrong. Please refresh the page and/or try again.
Follow My Blog
Get new content delivered directly to your inbox.