БЛОГ

Пандемија у првом лицу

Из пика у срце

Bononia (да ли је Болоња, или Видин?), 26. октобар 2020. понедеоник Откако сам е/и мигрирао, зависно с које стране границе се посматра процес, покидале су се разне везе. Са људима, дакако. Оне са стварима знају, такође, да буду јаке, али су мање важне, самим тим и мање болне, у крајњем исходу. Али, то што меНаставите читати „Из пика у срце“

Живот ме води

Живот ме води, као и толике људе, стазама знаним, и незнаним. Јутро је, и сећам се – иде неки црно бели филм о партизанима на једном од 998 канала, па се сећам –као мали, играли смо се индијанаца и каубојаца, партизана и Немаца – а мој брат, као мали, са својим другарима, играо се  СрбаНаставите читати „Живот ме води“

За разлику

За разлику од таксиста Пинк таксија, ја не пролазим кроз црвено на Славији. Славија је била величанствен трг, попут сличних, психоделичних, у Бугарској, или Румунији. Али не пролазим не само због тога што не треба, него и што не знам има ли камера. Сад је Славија хладно срање, попут сличних тргова, прерађених, у Бугарској, илиНаставите читати „За разлику“

Барбика у јесен

[Пише: Божидар Зеремски] Јесен, и живот без смисла. Провео сам ноћ у затвору са неким Циганима. Вучем се по каванама. Седнем  до прозора и загледам се у маглу и у румена, мокра, жута дрвета. Где је живот?  Милош Црњански ,,Дневник о Чарнојевићу”                                  Јутро је. Возим по београдској вароши. Ја сам Шоне, а зову меНаставите читати „Барбика у јесен“

Горски Лав

Болоња, четвртак, 10. септембар 2020. Јуче, 9. септембра, да је којим чудом преживео плотну смрт, Љев Њикалајевић Талстòј (познатији као Лав Николајевич Толстој) напунио би 192 године. Али, ето, није. Што се ‘но каже – само нека иде по реду. Талстòј је био гроф, волео је да пише, и писање је волело њега, волео јеНаставите читати „Горски Лав“

Ономад, тражећи себе међу Људима

1 Напустивши Пророчиште, а без јасног, једнозначног прорицања од стране моћног слепог пророка, штоно се може схватити како у ова смутна времена ни пророци немаду кристалних путоказа колико маглом завијених стаза и странпутица, кренусмо Митар и ја ка излазу зграде. На путу из мистичног депоа, одвојивши се од послуслепог Кербера Цобике, нисмо могли избећи одајеНаставите читати „Ономад, тражећи себе међу Људима“

Кроз мисли и пределе

                                                  Јутро је и скоро сви спавају. Ја се враћам из Македоније. Сам сам – и док прилазим пешачком прелазу, као возач – једна жена ступа левом ногом на пешачки, а затим ту ногу повлачи, леву. Можда је левонога, а светло је свакако моје. Зелено је, није Лоркино. Партија је свакако Ранковићева, а Трст јеНаставите читати „Кроз мисли и пределе“

Мислите на сусрете

Дуго нисам писао. Били су лоши дани. Има кад иде, има кад не иде.Може то да се зове и овако и онако.Али има још нешто. Оно унутра и оно споља.Осећај да би нешто могло да се уради – и воља.Колико тога мења свој изглед, облик, унутрашњи и спољашњи – и зависи од нашег унутрашњег создања…КоликоНаставите читати „Мислите на сусрете“

Твентин Карантино

Болоња, субота, 5. септембар 2020. Нит лук јео, нит лук мирисао. А ноћне сузе промениле агрегатно стање. 10:57. Устао сам шест минута после Андреја, тако он каже. А каже и да су женске отишле у ИКЕВУ. Слушам га крмељав и уморан после сна. А нисам синоћ ни пио, ни масно јео. Дугогодишње спавање на каучуНаставите читати „Твентин Карантино“

Večera na nebu

[Piše: Miloš Milačić] Beč, četvrtak 3. septembar 2020. Prosječni Austrijanac ima natprosječan stomak i prirodnu potrebu da mu nikad ne bude prazan. Prosječnom Austrijancu na svaka tri sata krče crijeva. Prosječna Austrijanka stoji u prosjeku na dva metra od rerne i uopšte nema namjeru da joj priđe. Ali sa prosječnom visokoškolskom platom od 2.500 do 3.000Наставите читати „Večera na nebu“

Учитавање…

Something went wrong. Please refresh the page and/or try again.


Follow My Blog

Get new content delivered directly to your inbox.

%d bloggers like this: