БЛОГ

Пандемија у првом лицу

Можда је зли Фјодор имао право?

Питања разума и одговори вере након прележане короне Човек коме нико није потребан или је Бог, који има све у себи самом, или је дивља звер. Аристотел, Политика Свако разуман жели себи благостање на овом свету. Они умнији поред благостања на овом брину и о спасењу на оном свету, a надумни (мудри пред Богом иНаставите читати „Можда је зли Фјодор имао право?“

Од Триглава до Вардара – дуга је ноћ

[наставља себе, или се] Тек што кренусмо из Загабрије, настаје комешање. Ушли су нови путници, конфор је у опасности. Неки се одма’ претварају да спавају, балавећи по оба седишта, те намазујући влажне прозоре косама масним од однекуд искрслих врелих ћевапа и бурека. Они људи стоје, чекају да се нешто деси, ал’ само од себе сигурноНаставите читати „Од Триглава до Вардара – дуга је ноћ“

Од Триглава до Вардара – први дан

– Бојим се, више никада се нећемо видети, црни сине. Куку јада… Смејао сам се старамајци и њеним претераним бригама, још пролетос, кад схватисмо да није вирус, него циркус који ћеца наше кокошке. Смејао сам се, ваљда, и да не бих плакао, као Оливер Мандић кад га је, оно, оставио делија девојка, бацала га каоНаставите читати „Од Триглава до Вардара – први дан“

Balada o Modu Lučosječi

Beč, utorak 29. decembar 2020. Piše: Miloš Milačić Kao potmuli praznični vatromet, čim izbije ponoć, trebalo bi ispaliti sva iznenađenja kojima je napunjen šaržer ove naše božićne priče. I bez okolišanja ukazati čitaocu na tri duha izašla iz Dikensove knjige, koji će nekoliko redova niže pohoditi Moda Lučosječu, našu verziju Ebenezera Skrudža. Lučosječa je predavaoНаставите читати „Balada o Modu Lučosječi“

У децембру један добар дан

Каже ми једна жена, да је једном, велики српски уметник, или велики словеначки, ако неко хоће, може и тако, Стева Жигон, у вези са Достојевским, рекао: „Живот не треба да буде леп. Живот треба да буде садржајан. Некада је и бол садржајнији од пријатности; треба проћи кроз патњу, кроз несрећу, кроз стотине непроспаваних ноћи даНаставите читати „У децембру један добар дан“

Да ли би зло постојало без будала?

Када се ЈНК (Ја не верујем у корону) пробудила тог недељног јутра, морала је да слаже мужа, старог офуцаног швалера који ју је варао са разним кљомпошима целог живота, да има само „температурицу 37“ а заправо је имала степен више, седне у кола и оде до цркве да однесе колаче, попут жртве паљенице, којима ће,Наставите читати „Да ли би зло постојало без будала?“

Гора зелени

Данас сам поново чуо ту мисао како је најлепше када пада киша. То није честа пригода, али кад се деси, мени се истог тренутка пале лампице и већ сам до пола прегорео фитиљ. Пролеће и лето је Бог дао човеку да га награди, да му да наду. Шта уради у остатку године, то је додатак. Понекад размишљам о томе како људи воле меланхолију и да се осећају боље када замисле себе на прозору како очима траже плави круг, па још у њему звезду. Мора да је ту то зрно мудрости, било да се прати властелински, попут неког енглеског научењака из осамнаестог века, или пак куршлуски, дотрајало, као код каквог нашег филма чије име личи на песму Константина Симонова.

Камби, Лајпциг и ја

Камби би ми некад рекао, кад би ме срео после неколико дана: ,,Де си Барбика, опет си румен ко Руменко….“ А Лајпциг би додавао: ,,Румен је ко Румениге…“ Камбија сам волео, и Руменигеа сам волео, а Лајпцига никад нисам. Био је зао, опасан, и храбар. Али ја га нисам волео. Нек му је лака земљаНаставите читати „Камби, Лајпциг и ја“

Данко

Болоња, недеља, 13. децембар 2020, Било је то наше последње летовање у пуном породичном саставу. Југославија ће, већ следећег јуна у Словенији, започети свој дуги и крвави распад, као и наша југословенска породица, само без крви, хвала Богу за то. Истина, нешто дубоких емотивних бразготина доживотног рока трајања остаће као споменик на нашим душевним телима.Наставите читати „Данко“

Јутро је и види се покрет

Рано је и зора, устати се мора… Уз гужву која понекад постоји у свету у коме и ја постојим Уз леђа која ме боле само мало док не штрецну Уз злу и наопаку музику и још горе речи које су слепљене (мењај Иване станицу, не препуштај се горем и најгорем) Уз неки тофу сир одвратанНаставите читати „Јутро је и види се покрет“

Учитавање…

Something went wrong. Please refresh the page and/or try again.


Follow My Blog

Get new content delivered directly to your inbox.

%d bloggers like this: