БЛОГ

Пандемија у првом лицу

Пу, спас за све нас..

Празан папир,а ја препун..Ископана сећања закопавају очекивања..Све ће то страхови посрамити..а ми изнова,рђу позлатити..Чврсто држим све што није у мојим рукамаи бринем да ми не испадне..Све ми је мало јер ничему нисам дорастао..Све спада и ништа се на мени не задржава..Зелена, а већ гњила воћка..Неукус је у трулежи и пропадљивости..Васкрсење не бива без смртиали ниНаставите читати „Пу, спас за све нас..“

Црно, око мене све је црно..

Ал је реко..Ал нам је сукнуо..Очитао лекцију, проговорио истину..Ово треба да иде нон – стоп на РТС-у.. А видео све црњи, готово да нема места за више мрака..Ако и има мало светла, ту је само како би лакше ушли у још већу таму..Како је кренуло следећи спотови ће бити само црна слика..И јефтиније је, каоНаставите читати „Црно, око мене све је црно..“

Кад?

Кад бих могао да више не желим да пишем..ни мање..Само да се смирим..Да пожелим добар дан..Кажем слава Богу..а да то заиста мислим..осећам..осећам да би то било довољно..поплаве ће однети и маске..сахране ће разбити раздаљине..ближа нам је смрт..човек зна само за страх..не зна, па тражи утеху у разуму..чак ни разумевање нема везе са тим..не ставља умНаставите читати „Кад?“

318

Смрдибуба коју нисам отерао..По први пут..У Кампсади смо се молили..Она усрдније од мене..Нисам смео.. ’’Не ваља се смејати на гробљу’’, а ваљамо се у сопственом нечињењу.. Као што ни највиши пилон не указује на созерцавање висине, већ просту палост низине.. Тако и ми, мислимо да су леђа та која трпе, а не душаи за њуНаставите читати „318“

Путовање

Скопље, понедељак, 15. новембар 2021. Гледам неки интересантни кулинарски путопис Џејмија Оливера, када је овај био млад. Лако и лепршаво, подиже апетит, а попио сам и једну лозу, па се спушта неки вештачки рај на уморно слепо око. Размењујем са зетом пар доскочица у вези са јучерашњим фудбалским победама Македоније и, нарочито, Србије. К’о даНаставите читати „Путовање“

Вакуум

Скопље, среда, 10. новембар 2021. Недостатак ваздуха нема звук.Зато је Васељена, веле, тиха.А кад нема звука, нема ни ономатопеје. Још одмалена, дубоко сам био зачуђен оним јединственим двоструким самогласником. Сада схватам да је то зато што је вакуум, за мене, једна немогућа ономатопеја. Заробљен између удица тог двоструког „у“ често бивам ових дана. Између кукавичлукаНаставите читати „Вакуум“

Не ако, него кад дође час

Јак сам, задригао, волу реп бих могао, свет гледам одозго док ми чело исписује правилну синусоиду у самоувереном ходу. Млад нисам, него сам зрео, сладак плод. Сладак и сунцу, сладак у срцу, сладак и црву. Све је прошло, и то ће проћи. Синусоида ће се пресвући у обрнуту експоненцијалу, реп у џеп, снага у кртуНаставите читати „Не ако, него кад дође час“

Слатке и муке

Корона-цирк је постао начин живота. Тешко је све утиске средити, а камоли нешто смислено изрећи. А, има ли уопште и потребе изразити сопствене ставове? Наравно да има, па макар и о свему. То није само људска потреба и право, него би требало да буде и обавеза. Обавеза Љубави према себи, према ближњима, чак и премаНаставите читати „Слатке и муке“

С оне стране..

’’Кад ћете да напишете нешто о духовном узрастању?’’’’Вероватно кад узрастем’’, одговарам кроз осмех али нешто мислим – може ли човек да зна уопште да ли је узрастао и који је то ниво раста..У односу на шта или на Кога..Загледан у икону Христову, реципрочно својим слабостима – трудим се да више ништа не мерим јер самНаставите читати „С оне стране..“

Учитавање…

Something went wrong. Please refresh the page and/or try again.


Follow My Blog

Get new content delivered directly to your inbox.

%d bloggers like this: