Saša Cvetković

2084

(-2046, -…) … Москва – Београд, 2042. Полумесец, сам невидљиво заклоњен, злогуко светлошћу крунише димњак топлане, или је онај шиљак… можда… Констелација у астролошким приручницима описана као потенцијално опасна, посебно кад је у опозицији према меканој гужви од длака, ситних костију и брзокуцајућег срца, али громогласног лавежа, која се одазива на име Вучко. Власи суНаставите читати „2084“

Врло корисна прича о крви

Имам једног пријатеља који често виђа неидентификоване летеће објекте. Стално они падају на нас. Само, он врло често није у стању да идентификује много шта. Зато што много пије, а воли и да помеша алкохол са антидепресивима, нарколептицима, аналгетицима и разним таквим ђаконијама. Шта год му дође под руку. А онда, седне и предвиђа. КорисноНаставите читати „Врло корисна прича о крви“

Хиљаду му бубњева

Београд, Борча, уторак, 19. мај 2020. Питања, загонетке, питалице, мистерије, речи мајсторије, роје се и роје. Ко увек исте ноте Роја Орбисона, које некад давно, из ноћи у ноћ, слушах како допиру из оближње конобе, док сунцем осмуђену и затегнуту кожу утрљан јогурт блажи, у врелој соби, на првом кату, са дебелим каменим дуварима –Наставите читати „Хиљаду му бубњева“

Доручак на Лезбосу

[Пише: Саша Цветковић] Београд, Борча, субота, 9. мај 2020. -Не би требало толико да анализираш и мучиш себе – рече ми Сапфо ономад за доручком. Много сам волео да доручкујем с њом. Она би увек одвајала мортаделлу са стране и давала мени. Својеглава, каква јесте, није слушала проф. др Пушића. А мене тлачи глад, знаНаставите читати „Доручак на Лезбосу“

Степа

[Пише: Саша Цветковић] Београд, Борча, 06. мај 2020. Сусрети. Дивљи, неистражени, широки као тајга нови простори. Затворен си у оклоп сопствене мисли. Жудиш за пространствима. Сваки нови сусрет отвара те помало за један нови свет, чијег постојања секунд раније ниси био свестан. А само те интеракција упознаје са многострукошћу дивних светова. Интерпункција се са својеНаставите читати „Степа“

Разговори, разговори и понеки посао

[Пише: Саша Цветковић] Београд, Борча, четвртак, 30. април 2020. Ето, бојим се да опет не забрљам. Како смо чудно насађени да и кад говоримо истим језиком, понекад, готово да се једва разумемо. Тек кад се још у разговор умешају различити идиоми, да не помињемо језике. И не говорим само о једној од бројних брљотина наНаставите читати „Разговори, разговори и понеки посао“

У зеници

[Пише: Саша Цветковић] Београд, Борча, недеља, 26. април 2020. Почео сам да пишем други текст, смешнији, барем се мени таквим чинио, а свакако, тоном лаганији. А онда ме је преплавила бујица силних неких догађаја последњих дана. Заиста силних. И размишљања у којима сам се растворио. А има их и добрих и лоших. Срећа је што,Наставите читати „У зеници“

Са маском без маске

[Пише: Саша Цветковић] Београд, Борча, 21. 04. 2020. Присећам се, принудно, ових дана свог првог блиског сусрета са респиратором. Инвазивним, интубирајућим. Мати ми је, покојна, била прикључена на један такав у ,,Клиничком центру“. Очима што вире изнад маске, са капом хируршком, оном тананом, прозирном, резедо зеленом, са каљачама преко ципела и огртачем службено добијеним каоНаставите читати „Са маском без маске“

Трећи дан, по Писму

Није дан за велике речи. А опет причам, јер свака би била мала пред Чином. За нас, грудве земље, највећим у историји стварања. Почетку, великом, нисмо присуствовали. Онај Борхесов краткопрозни леопард можда понајвише спава. Можда још највећи део живота проводи иза решетака. Али и тада ће те, ако се због љубопитљивости приближиш на канџомет, дограбити.Наставите читати „Трећи дан, по Писму“

Врачар

[Пише: Саша Цветковић] Београд, Борча, среда, 15. април, 2020. На данашњи дан пре две године срела се два познаника. Готово би се могло рећи – пријатеља, да није значајне разлике у годинама. И статусу. Један је био ни довољно млад ни довољно стар, и уопште, некако мало ниже постављен на друштвеној лествици, већ и самимНаставите читати „Врачар“