Александар Стојанов / Aleksandar Stojanov

Три боје: Не сери

[Последњи део трилогије Рáди, Труди се, Не сери,пројекта Министарства бесплатних савета, при Влади премијера Славимира Стојановића Футроа] Аутобус је из Дебра дошао крцат. Налазимо три раздвојена места на претпоследњем и последњем седишту. Спуштамо ранчеве и силазимо да још то мало времена проведемо са нашима. Ми матори се боље претварамо да је све у реду, даНастави са читањем „Три боје: Не сери“

Три боје: Труди се

Први мај 2021. Велика Субота [Наставља се „Ради”…] -Хало…-‘Де си, Куме?-Шта радиш?-Ево ме на Гружанском језеру.-Откуд?! Ти оде прекјуче за Скопље! -Па, реко’да попијемо кафу.-Па, хоћемо! Где си на Гружанском језеру?!-Ја сам код хотела „Мај соул“.-Знам где је! Знам где је, човече! Па, је л’ то ради?!-Па, данас је Μεγάλο Σάββατο, као Ернесто Сабато, хоћеНастави са читањем „Три боје: Труди се“

Три боје: Рáди

Болоња, субота, 15. мај 2021. Често, пречесто се све изокрене наглавачке. Ту не мислим на дечје жртве у најновијем лажном религијском рату, о томе не смем ни да мислим, јер трнем. То за сада остављам храбрим и седим главама, и бежим у покушај схватања сопствених грешака, којих, како званична статистика казује, има довољно да биНастави са читањем „Три боје: Рáди“

У одбрану печења

Ако посматрамо једну државу као биће, аналогно људском бићу, можемо рећи да оно биће трпи утицаје споља, других држава, на пример, али и има унутрашње своје биће, у конкретној аналогији, народ. Ако у народу не постоји слога, чак су позиције две доминантне скупине онолико супротстављене, као позиције власти и опозиције, као монархиста и комуниста, каоНастави са читањем „У одбрану печења“

. . .

Знаш, морам да ти кажем нешто…Није ништа страшно…Мислим, ми смо причали о свачему, али чини ми се да ништа није било овако озбиљно…Макар за мене…Ово друго су биле свакодневне анегдоте, оно што се прича уз рад, чисто да шихта прође… Драгоцено и једино време нашег живота, а да брзо прође… Истина, у тим нашим разговоримаНастави са читањем „. . .“

Празговори

Чини ми се да сам, уопште, ћутљив. Не знам је ли то добро, или лоше. Сигурно је да је нека мешавина та два. Није ни важно. Тако је како је. Ком се свиди, добро је, а ком се не свиди, добро је. Мени се, углавном, свиђа. Сем када људи са којим седим, међусобно разговарају жустроНастави са читањем „Празговори“

Божествена Микрофонија

По Предању, Бог је код стварања света сваког дана надилазио себе, идући редом, по важности. Заправо, Предање не каже ово о надилажењу. То ја тако мислим док, на бикчићу, у прасконоћје, 22:02, педалам, умећући се међу камионе и, у исто време, бежећи од, на разне начине моторизованих, те махнитих фабричких радника, који сви бежимо одНастави са читањем „Божествена Микрофонија“

Призренски Принц

Призрен, 10. новембар 2016. Зима. Прва посета Косову и Метохији у мом одраслом животу. Призренска Богословија нас је угостила, свита се разишла, ко назад у Италију, Небојша, који ме је на пут и нагнао, оде за Београд, а ја, ноћним бусом за Скопље, код мојих. Ситан је сат, отац Андреј рече да ћу у свакоНастави са читањем „Призренски Принц“

Циркус напушта град

Десило се.Заиграла мечка и на моја врата.Температура, слабост, кашаљ… Три дана стиска, два дана пусти. Три дана притиска, па један лажне наде.После недељу дана стискавца, стиже мени оклопна јединица да уради тест.Терала ме да радим чучњеве, да процени је ли засићење и под стресом ваљашно.Каже, имам аритмије, али и довољно кисеоника.Каже, чује шум у десномНастави са читањем „Циркус напушта град“

Кућа II

[Ставља се на…] Где је моја кућа? Ево ме, прешао сам пут, дошао на почетак. У матерњој кући, на топлом казану, унуке даривао старамајци за Празник. Географија ме већ гони. Осталим мојим кућама дуг да одужим. И до сада је било доста сложено, јер времена је увек мало. А сад, преко тога, и тестови, карантини,Настави са читањем „Кућа II“