Циркус напушта град

Десило се.Заиграла мечка и на моја врата.Температура, слабост, кашаљ… Три дана стиска, два дана пусти. Три дана стисне, па један лажне наде.После недељу дана стискавца, стиже мени оклопна јединица да уради тест.Терала ме да радим чучњеве, да процени је ли засићење и под стресом ваљашно.Каже, имам аритмије, али и довољно кисеоника.Каже, чује шум у десномНаставите читати „Циркус напушта град“

Кућа II

[Ставља се на…] Где је моја кућа? Ево ме, прешао сам пут, дошао на почетак. У матерњој кући, на топлом казану, унуке даривао старамајци за Празник. Географија ме већ гони. Осталим мојим кућама дуг да одужим. И до сада је било доста сложено, јер времена је увек мало. А сад, преко тога, и тестови, карантини,Наставите читати „Кућа II“

Кућа

Где је моја кућа? То сложено питање прати ме од најнежнијег доба. Сем погане нарави, наследио сам и комад те дилеме од мог ћаће који је, живећи далеко од куће, родне куће, још од своје осамнаесте године, одувек сањао да се тамо кад-тад врати. Ствар постаје унеколико јаснија ако додам да је био официр народнеНаставите читати „Кућа“

Pork in Wrogress I

Бентивољо, понедељак, 1. фебруар 2021. – фабрика фотографија Радна недеља, ако је среће, траје од понедељка до петка. Људска недеља, такозвани викенд, ако је среће, траје три дана, од петка до понедељка. Пет и три је осам. Откуд дан вишка? Долази не од црног, него од саспенс-петка, који има двоструки живот. Јесте радни, али сеНаставите читати „Pork in Wrogress I“

Од Триглава до Вардара – три рудара

[Наставља се претходна епизода ове турске серије…] И тако,мотор предеспава ко може,а ко не може, упиње се,па у себи куне и Гејца и Контеа,Вучића и Заева,Раму и Ламу,што авиони не лете,што вирус црну вуну плете,што све владе света, клетеизводе те пируетеа ми смо метеи свако дете те нас етè на хрватско-српској, на тој граници наНаставите читати „Од Триглава до Вардара – три рудара“

Од Триглава до Вардара – дуга је ноћ

[наставља себе, или се] Тек што кренусмо из Загабрије, настаје комешање. Ушли су нови путници, конфор је у опасности. Неки се одма’ претварају да спавају, балавећи по оба седишта, те намазујући влажне прозоре косама масним од однекуд искрслих врелих ћевапа и бурека. Они људи стоје, чекају да се нешто деси, ал’ само од себе сигурноНаставите читати „Од Триглава до Вардара – дуга је ноћ“

Од Триглава до Вардара – први дан

– Бојим се, више никада се нећемо видети, црни сине. Куку јада… Смејао сам се старамајци и њеним претераним бригама, још пролетос, кад схватисмо да није вирус, него циркус који ћеца наше кокошке. Смејао сам се, ваљда, и да не бих плакао, као Оливер Мандић кад га је, оно, оставио делија девојка, бацала га каоНаставите читати „Од Триглава до Вардара – први дан“

Данко

Болоња, недеља, 13. децембар 2020, Било је то наше последње летовање у пуном породичном саставу. Југославија ће, већ следећег јуна у Словенији, започети свој дуги и крвави распад, као и наша југословенска породица, само без крви, хвала Богу за то. Истина, нешто дубоких емотивних бразготина доживотног рока трајања остаће као споменик на нашим душевним телима.Наставите читати „Данко“

Кад добијем на лутрији

Бентивољо, 10. децембар 2020. – Кад добијем на лутрији, исећићу себи сисе! Нећу ни брадавице да оставим. Иде све, хоћу да будем потпуно равна! – Шта то причаш, Еуђенија? – А ако не добијем на томболи, питаћу мужа да дигне кредит. Има једна лепа песма о томболи, животу, лоповима из ФИФЕ и Марадони… – ПокојНаставите читати „Кад добијем на лутрији“

А шта ако?..

Болоња, среда, 9. децембар 2020. У прошлонедељном броју Вол Стрит Журнала, оном од 3. децембра, штампан је чланак директора НОСА (Националне обавештајне службе), Джона Ретклифа, који упозорава (и чланак, и Джон, и читав НОС) на озбиљност кинеске претње „демократији и слободи у читавом свету”. Оно што ми је посебно запало за око, било је даНаставите читати „А шта ако?..“