Више о добрим Американцима и Русима, а нешто и о злим Русима и Американцима, илити – новела о куги и туги, кузи и тузи

Свега ми је преко главе… Доста ми је људи који не умеју да разговарају без саркастичне претпоставке, саркастичке упадице и саркастичног закључка, а све док говоре о племенитим достигнућима, углавном личним, а ако нема личних, оно – њихових народа. Љубав, мудрост, страдалништво, поезија, хумор, па опет, Љубав. Мене је политика одувек одбијала смрȃдом свог нечовјештва.Наставите читати „Више о добрим Американцима и Русима, а нешто и о злим Русима и Американцима, илити – новела о куги и туги, кузи и тузи“

Сећаш се како су изумрли диносауруси?

Када радим поподне, имам врло мало времена с децом, оно пре него оду у школу, јер кад се вратим у 11, или су већ у кревету, или су на путу, зуби, пиџаме, то. Зато устајем рано, чак иако сам легао у ситни сат. Пола сата, пола сата. Навикао сам се да будем с њима. НаНаставите читати „Сећаш се како су изумрли диносауруси?“

Три боје: Не сери

[Последњи део трилогије Рáди, Труди се, Не сери,пројекта Министарства бесплатних савета, при Влади премијера Славимира Стојановића Футроа] Аутобус је из Дебра дошао крцат. Налазимо три раздвојена места на претпоследњем и последњем седишту. Спуштамо ранчеве и силазимо да још то мало времена проведемо са нашима. Ми матори се боље претварамо да је све у реду, даНаставите читати „Три боје: Не сери“

Три боје: Труди се

Први мај 2021. Велика Субота [Наставља се „Ради”…] -Хало…-‘Де си, Куме?-Шта радиш?-Ево ме на Гружанском језеру.-Откуд?! Ти оде прекјуче за Скопље! -Па, реко’да попијемо кафу.-Па, хоћемо! Где си на Гружанском језеру?!-Ја сам код хотела „Мај соул“.-Знам где је! Знам где је, човече! Па, је л’ то ради?!-Па, данас је Μεγάλο Σάββατο, као Ернесто Сабато, хоћеНаставите читати „Три боје: Труди се“

Три боје: Рáди

Болоња, субота, 15. мај 2021. Често, пречесто се све изокрене наглавачке. Ту не мислим на дечје жртве у најновијем лажном религијском рату, о томе не смем ни да мислим, јер трнем. То за сада остављам храбрим и седим главама, и бежим у покушај схватања сопствених грешака, којих, како званична статистика казује, има довољно да биНаставите читати „Три боје: Рáди“

У одбрану печења

Ако посматрамо једну државу као биће, аналогно људском бићу, можемо рећи да оно биће трпи утицаје споља, других држава, на пример, али и има унутрашње своје биће, у конкретној аналогији, народ. Ако у народу не постоји слога, чак су позиције две доминантне скупине онолико супротстављене, као позиције власти и опозиције, као монархиста и комуниста, каоНаставите читати „У одбрану печења“

. . .

Знаш, морам да ти кажем нешто…Није ништа страшно…Мислим, ми смо причали о свачему, али чини ми се да ништа није било овако озбиљно…Макар за мене…Ово друго су биле свакодневне анегдоте, оно што се прича уз рад, чисто да шихта прође… Драгоцено и једино време нашег живота, а да брзо прође… Истина, у тим нашим разговоримаНаставите читати „. . .“

Празговори

Чини ми се да сам, уопште, ћутљив. Не знам је ли то добро, или лоше. Сигурно је да је нека мешавина та два. Није ни важно. Тако је како је. Ком се свиди, добро је, а ком се не свиди, добро је. Мени се, углавном, свиђа. Сем када људи са којим седим, међусобно разговарају жустроНаставите читати „Празговори“

Божествена Микрофонија

По Предању, Бог је код стварања света сваког дана надилазио себе, идући редом, по важности. Заправо, Предање не каже ово о надилажењу. То ја тако мислим док, на бикчићу, у прасконоћје, 22:02, педалам, умећући се међу камионе и, у исто време, бежећи од, на разне начине моторизованих, те махнитих фабричких радника, који сви бежимо одНаставите читати „Божествена Микрофонија“

Призренски Принц

Призрен, 10. новембар 2016. Зима. Прва посета Косову и Метохији у мом одраслом животу. Призренска Богословија нас је угостила, свита се разишла, ко назад у Италију, Небојша, који ме је на пут и нагнао, оде за Београд, а ја, ноћним бусом за Скопље, код мојих. Ситан је сат, отац Андреј рече да ћу у свакоНаставите читати „Призренски Принц“