gaulajter

О раду

[Пише: Бошко Милосављевић] [Време читања: 1’ 49’’] „Не веруј својим пријатељима када траже да будеш искрен са њима. Све што они хоће јесте да им потврдиш добро мишљење које они имају о себи самима…” Тако је писао Ками. А има и ово, исто он: „Овај свет је неподношљив. Човеку су потребни или Mесец, или срећа,Настави са читањем „О раду“

Кратка повест о бројевима и рикверцу

[Пише: Бошко Милосављевић] [Време читања: 1’ 22’’] Јутро је, и стижем у кафе „Донбас”, код Бобија, на кафу. За једним од дестак столова седи матори Прајза. Уствари, и није толико матор, само неколико година је старији од мене, али га је алкохол учинио таквим, да изгледаНастави са читањем „Кратка повест о бројевима и рикверцу“

О мерама притворским и оним казаматским

[Пише: Божидар Зеремски] [Време читања: 4’ 53’’] Вождовац, 7. април 2020. Свим мојим другарима из краја – живим, мртвим, полумртвим и преживелим. Свима, до једнога… Ћале мог друга Декија, увелико покојни, често је говориo: „Најтеже је бити човек…” Мој друг Деки био је јуниорски шампион старе Југославије.Шампион у боксу. Дакле у боксу, не у зајебанцији.Настави са читањем „О мерама притворским и оним казаматским“

Epistolae ex Belgrado

[Пише: Боб Милосављевић] [Време читања: 3’ 33’’] „Sati su prolazili, a da on ništa nije uspeo da smisli.Predveče je mogao da vidi kako kaluđerice, postignuvši svoju „normu” (određeni broj kubika drveta), prekinu posao i pognu čelo: verovatno se pomole, možda da zahvale Bogu što su preživele i ovaj dan. Zatim su se znacima sporazumele iНастави са читањем „Epistolae ex Belgrado“

Јутро и после тога

[Пише: Диодоно Ђентиле] [Време читања: 2’ 41’’] Лос Анђелос, 4. април, Лекино Брдо Смирај дана. Два никшићка, два скупља пива у специјалној рерни за пиво, великој, званој тераса. Није баш Лос Анђелос, али није ни све што пише. Није будала који не зна да чита – већ онај што чита и све верује што прочита.Настави са читањем „Јутро и после тога“

Кратка путања са муријом пре 20 банки…

[Пише: Боголюбъ Карич] [Време читања: 3′ 36“] Послеподне је у Београду, општина је Вождовац, град је Београд, комшији цвили пас, нека деца су добра, нека нису, пензос из зграде прекопута моје мало сиђе до улице, извири, обиђе пар ситних кругова (као да чека жандаре, па ако наиђу да тркне у зграду, мало авантуре, јер гдеНастави са читањем „Кратка путања са муријом пре 20 банки…“

Путања кроз дан

[Пише: Бошко Милосављевић] [Време читања: 2’ 54’’] Лека’с Хил, среда, априлилили 2020. Јутро је. Пре седам је. Свиће, без Сунца. Враћам се да спавам. Мало ме је страх да сан не оде преко 10 – јер онда претешко заспим кад поноћ прође… Иначе, добро спавам ових дана. Пронашао сам неку рутину; тако рецимо доручкујем барНастави са читањем „Путања кроз дан“

Изненађења и кад се појаве

[Пише: Бошко Милосављевић] [Време читања: 1’ 52’’] Ко и кад није волео изненађења… Оставимо се сада коментара да их је било и непријатних. Да су се Римљани нашли у грозном чуду код Кане (на крају је Картагина ипак самлевена са земљом), да је Надал по…… после једног поена који је одигран како он није навикао,Настави са читањем „Изненађења и кад се појаве“

Један дан Бошка Милосављевића Данца пре Куроне

[Пише: Данац Шпанац] [Време читања: 3’ 18’’] „Неусаглашеност са средином чији си неодвојив део, или излет ка месту на коме ниси био, и никад више бити нећеш.” Тако ми нешто иде кроз главу, док ходам. Кренуо сам до оближње продавнице, која припада ланцу продавница. Ипак, ова је посебна. За мене. Ту раде неки људи иНастави са читањем „Један дан Бошка Милосављевића Данца пре Куроне“

Станко

[Пише: Бошко Милосављевић] [Време читања: 2’ 12’’] Лекино Брдо (а и где би друго сада био, осим ако бих морао) Среда, 25. март 2020. 18:23, сада, док почињем Постоје људи који су на мене оставили утисак, али није било прилике да се видимо, или просто није било могуће, због даљине и разних међуљудских и другихНастави са читањем „Станко“