Зора

[Пише: Бошко Милосављевић] [Време читања, 2’ 47’’] Београд, Лекино Брдо, субота, 21. март 2020. Када смо мој пријатељ (аутор аутентичног романа о сатирању америчких домородаца (званих индијанци)) и ја седели, уочи ванредног стања, у кафани ,,Зора“ разговор је текао неусиљено. Између осталог, и по томе знаш ко је прекопута. Причали смо о искушењима, о ратуНаставите читати „Зора“

Нови дани

[Пише: Бошко Милосављевић] [Време читања: 2’ 43’’] Београд, Лекино брдо, петак, 20. март 2020. У трећем Шпанац разговара са Гораном Баретом никада га није срео и никада га неће срести али зато и постоје имагинарни светови „Шпанске посланице” Има једна песма винковачких „Мајки”, бенда који слушам скоро тридесет година. Тај бенд слушао је старији братНаставите читати „Нови дани“

Планови и како одједном нестану

[Пише: Бошко Милосављевић] [Време читања: 2’ 40’’] Београд, Лекино брдо, уторак, 17. март 2020. Пре неколико дана, тачније у прошли четвртак, почело је… Наравно, почело је још раније, у Кини, када је тамо био Марко Поло… уствари пре, много пре…Мало претерујем.Добро.Овако… Био сам на путу са млађим братом. Био је четвртак, март, дванаести. Нисмо билиНаставите читати „Планови и како одједном нестану“

Марко Поло и Кина

[Пише: Бошко Милосављевић] [Време читања: 2’ 27’’] Краљево, недеља, 15. март 2020. Добра ствар је кад не мораш, а ипак радиш – јер мислиш да је потребно, важно, вредно, или волиш. Или, како би се све то одједаред рекло – осећаш потребу. Кад сам био мали, дакле почетком осамдесетих двадесетог века – још нисам биоНаставите читати „Марко Поло и Кина“

У тазбини

[Пише: Бошко Милосављевић] [Време читања: 2’ 30’’] Краљево, субота, 14. март 2020. Никад нисам умео вешто да користим рачунарске технологије и погодности које та знанија дају. И ево, натерам се да покушам, и постигнем неки минимум – а то ће се заправо видети када овај текст буде објављен, ако буде. У мом регистру поимања појаваНаставите читати „У тазбини“