gaulajter

Камби у аскари

Камби је говорио да цвеће разуме, али то само кад би причао са Владом Ашовом. Њих двојица су, сад кад то нешто мислим, заиста били људи који говоре и разумеју посебан језик – и биљака, и овако. Понекад, Камби би ћутао данима – уз забавне активности, он би ипак ћутао. Тада, ми који смо гаНастави са читањем „Камби у аскари“

Подношљива тежина постојања

Док иде,киша и ветар мешају му се на лицуупадају у очи и за вратноси кишобран али га не отвараиз неког разлога Идедоскора висок скоро 190одскора вероватно мање, од повијања и старења – које је почело када су обрве кренуле да расту као код његовог старијег братаратног ветерана са Косовакоји неће имати децуБог није дао

Лето и изненадне ситуације

Тих дана Пендула се није осећао добро. Слабо је спавао, слабо је и радио – осим што је пар пута изашао „на кваку“. Слабо је и излазио; тек да попије три, четири пива код Сталкета, на Душановцу. Камби, напротив – оран и за рад и за све видове дружења; и алкохолно, и уз супстанце, иНастави са читањем „Лето и изненадне ситуације“

Камби и Пендула

[Пише: Божидар Зеремски] [Време читања: 5′ 32“] Вождовац, 23. април 2020 Камби и Пендула су моји другари из краја. Обојица су алкоси, само што Пендула има 64 године, и мозак му је скоро сасвим изветрио, али некако живи, и уме да изненади, иако је полумртав. Камби је дружељубив, увек виси на улици, ради тешке физичкеНастави са читањем „Камби и Пендула“

4 дана

Лекино Брдо, 20. април Јутрос, на Велики петак, сви носе маске на Душановцу. Добро, није сви, не баш сви. Носим и ја, идем у радњу. Нема гужве, иако је 11 сати. Већ се препознајемо испод маски, одмах. Мало се попричамо Лела касирка и ја, сретнем и пар комшија, намигујемо, разменимо по коју реч. Није лепНастави са читањем „4 дана“

Мали прилози изолацији…

У Скопљу, 24. јула (тако пише на фотографији) 2016. године, Бошко и његов син гледају прву првенствену утакмицу те сезоне, Партизан у гостима игра против Бачке… Не слути на добро. Партизан је већ испао из Лиге Европе, на пенале, од просечног пољског клуба. Тих дана, да прегрмимо тај шок – многи одНастави са читањем „Мали прилози изолацији…“

Рад, пре, и после…

[Време читања: 4’ 32’’] Има разних догађаја и доживљаја на раду, и рад носи човека; људи често оправдају своје постојање неком службом на земљи, неким постигнућем, па макар и неким скромним – али истински важним трудом. Многи од нас воле да се баве неким задужењем, послом… Али, исто тако, ако сте имали искуство рада наНастави са читањем „Рад, пре, и после…“

Дани противуречности

„Претпостављам да у овом животу свако мора нешто да ради, а уколико ти се то нешто не допада, па утолико боље, јер завређујеш небо, или бар право да делиш савете. Мислим на то, ако се помириш са судбином и незнатно отрпиш, можеш да кажеш : ,,Гледај, ја исто тако радим доста тога што ми сеНастави са читањем „Дани противуречности“

За Владимира Јагличића

[Време читања: 5’] „Човек нема драгоценијих искустава него из првог детињства у кући родитељској, и то је скоро увек тако, чак и тад кад у породици има само најмање љубави и слоге. И од најгоре породице могу се сачувати драгоцене успомене, ако је само твоја душа способна да тражи што је драгоцено…” Ф. М. ДостојевскиНастави са читањем „За Владимира Јагличића“

Црно – бели дан

[Пише: Бошко Милосављевић] [Време читања: 2’ 14’’] Лекино Брдо, 9. април, тачно у 17 часова Устајем, и крећем се ка пекари после десет дана. Маске носе пред пекаром сви, чекамо, улазимо један по један. Десет дана без бурека, и ето, не издржи човек… После одем до једног маркета, гужва, још већа. Али, мудрац сам ја.Настави са читањем „Црно – бели дан“