Архиве аутора: gaulajter

Каже ми једна жена, да је једном, велики српски уметник, или велики словеначки, ако неко хоће, може и тако, Стева Жигон, у вези са Достојевским, рекао: „Живот не треба да буде леп. Живот треба да буде садржајан. Некада је и бол садржајнији од пријатности; треба проћи кроз патњу, кроз несрећу, кроз стотине непроспаваних ноћи даНаставите читати „У децембру један добар дан“

Рано је и зора, устати се мора… Уз гужву која понекад постоји у свету у коме и ја постојим Уз леђа која ме боле само мало док не штрецну Уз злу и наопаку музику и још горе речи које су слепљене (мењај Иване станицу, не препуштај се горем и најгорем) Уз неки тофу сир одвратанНаставите читати „Јутро је и види се покрет“

Никада нисам ценио, а ни волео књиге Данила Киша. Сматрао сам да су Црњански, Пекић, Михајловић, Селимовић, Станковић и многи други – далеко бољи писци. И о њима, а нарочито о њиховим делима, све најбоље. Али, и о Данилу Кишу све најбоље. Такође, никада нисам волео ни Кишове ,,Савете младом писцу“ – тако некако сеНаставите читати „За Валентина Распутина“

У Галерију фресака, после Другог светског рата, нова власт, бахата, моћна, безобзирна – попут СКОЈ-а садашњег, Весићевог и осталих сличних – гурнула је ражалованог Милана Кашанина. Каква срећа! Мало ли су их стрељали, поклали, повешали, протерали… Могло се све то десити и Кашанину. Човеку који је заједно са кумом, принцом Павлом, начинио Народни музеј великомНаставите читати „О клупи“

[Пише: Бик који беседи] Глобално ванредно стање – уведено на препад и под изговором бриге за здравље „обичних људи” – белодано јасно показује стање свести цивилизације која јурећи за тзв. напретком уништава све пред собом. Оно што шокира није спремност владајућих елита – састављених углавном од фах-идиота, а суштински необразованих и непродуховљених људи – даНаставите читати „Криза идентитета цивилизације у кризи“

Имам ја мој крај Моју хиперхуду срећу Мој крај  Старе куће стари другари старе неке приче мој крај Испреграђиван зградама ружним и лепим има ту И зграда од пешес спратова Које су никле тамо где је било мало више живота Има стварно занимљивих А и неусловних, скоро направљених, а полупропалих  И кућа, баш онако каоНаставите читати „Имам ја…“

Диегова смрт (Божија рука Божија воља) Писмо из Беча, Комшија што умире са сећањем на Преторију, Још једна победа Партизана, –  И мирис Брда на коме живим Подуже – већ 4 деценије скоро Син са мобилним који лежи Кћер у заносу детињства и изигравања одраслих А жена И ја који врло убрзано старим Стрејт каоНаставите читати „За Чингиза Ајтматова“

Киша добује, у стану сам, пита ме брат шта радим гојим се ко свиња кажем пази да не добијеш свињски грип пази ти да не добијеш по тамбури Киша добује утакмица се спрема добар је фудбал добра је то игра ипак се не зна шта ће бити на крају а у игри има и плесаНаставите читати „Док се фудбал спрема“