Архиве аутора: gaulajter

Испред пекаре је ред, који води у пекару. У огледалцету, вишеструком, у пекари, видим једну девојку. Једе бурек. Није лепотица, али је лепа. Она је млађа од мене око двадесет година. Дочекам ред, узмем триста са сиром, станем поред ње. Она једе брзо, као мушкарац. Ја једем полако, усправно, лагано приносим четворозубац на који суНастави са читањем „Мирис младости“

Док возим по некадашњој периферијиПо нечему што није било преријаАли је било замља сељака на брдимаМало испод средње ЕуропеГледајући из средње ЕуропеА сада је граница Врачара и ВождовцаИ квадрат стана је преко два сома Док возим, слушам MINOR THREATНашао сам стари диск у колимаПа сам се право да вам кажем и обрадоваоСлушао, па пре негоНастави са читањем „Човек који ми није брат, али ми је сигурно неки подаљи рођак“

,, …већ видим себе како стојим поред једне од оних песникиња у замраченој просторији пуној дип хауса, тинејџери се клате а ми изазивамо непотребан немир код сваког који нас угледа , ви морате, назовите, објасните, да, да, како вам је откад сте се вратили у родно место, колега, добро је, професоре, само, сад нам затварајуНастави са читањем „Ко то тамо негде кочи“

Врбашки и ја седимо у ,,Броду“, пијемо добар алкохол и чекамо Мишића. Мишић је завршио историју на Принстону, зна свашта, фокусиран је као микроскоп – и има енергију, упркос блиским педесетима. Врбашки ме молио да се нађемо са њим. Хоће нешто да објави, књигу једног америчког писца, Жерарда Херстона, па пошто је Мишић открио тогНастави са читањем „Боље је не издати књигу него издати пријатеља“

Током два дана прошао сам стотине километара. Био сам на планини. Тамо живе планинци, јаки људи. Један од њих ми каже да је температура пре неки дан била само седам степени. Његова жена, витална старица (њему је 70, и лепо се смеје) каже да се некада јако тешко живело – и ја јој одмах верујем;Настави са читањем „После пролаза и пораза“

За покојног Флеку Не читај текстове своје, ни пријатељабившето уме да се заврши чудноа не – како сеиште Не жури у понор дубок, од алкохолацрни – него се дисциплином – и трудом –бар малчицезаврни Не пишем, наравно, ово, теби –покојном, прописно –ал свашта је у овом свету,огољено,  дописно Чежња је сведена на телефонинстаграм курир и фејс;на имеНастави са читањем „Пелагијска Аргосија угледала копно“

Живот ће пронаћи пролаз кроз бетон… За Б.Ћ.Ш – а Иван Шпановић Шпанацономад се поново среоса својим имењакомИваном Гвозденовићем званим ГрозниОни су и имењаци, и исписници, А Грозни се јако дуго бави репом.Шпанац понекад каже Грозном Да је он панкер међу реперима(иако има косу ко хипи)  а овај му пак говори шта мислии колико стигну, кажу један другомНастави са читањем „Шпанац и музика што трешти“

Понекад изгледа да си толико исцрпљенда не можеш да мислиш, нити да дишешпонекад изгледа да други имају више и боље,и да је неправда, са мрачном оштрицом,одабрала тебе, да сечеи да не да мирБранко каже да свет овај није Сунцу једина бригаали ја осећам да могу и морамиако често мислим као и ти – Када сам исцрпљен,Настави са читањем „Шпанац пише писмо“

Шибе прилази маторој Циганки – која би могла да буде и Кубанка, Порториканка,  и Гркиња, и Јерменка али је, ето, Циганка –  то све на пијаци која је добила име по Влајку Каленићу И пита је – да ли може да јој да 100 динара за кутију? To je кутија лимена метална симпатична, очувана, изНастави са читањем „Шибе, Гонзалес и Шпанац на кафи“

У овом стању, чини ми се, не бих волео да упознајем ни себе ни друге. Пролазност осећања упознао сам  сасвим добро – то ми даје површну наду. У граду је 11 степени, али има Сунца, људи трчкарају, ја паркирам, и идем по фокачу. Мислим се – писаћу куму. Он разуме. Ту где сам стао, нашаоНастави са читањем „Шта те па брига“