Планови и како одједном нестану

[Пише: Бошко Милосављевић] [Време читања: 2’ 40’’] Београд, Лекино брдо, уторак, 17. март 2020. Пре неколико дана, тачније у прошли четвртак, почело је… Наравно, почело је још раније, у Кини, када је тамо био Марко Поло… уствари пре, много пре…Мало претерујем.Добро.Овако… Био сам на путу са млађим братом. Био је четвртак, март, дванаести. Нисмо билиНаставите читати „Планови и како одједном нестану“

Марко Поло и Кина

[Пише: Бошко Милосављевић] [Време читања: 2’ 27’’] Краљево, недеља, 15. март 2020. Добра ствар је кад не мораш, а ипак радиш – јер мислиш да је потребно, важно, вредно, или волиш. Или, како би се све то одједаред рекло – осећаш потребу. Кад сам био мали, дакле почетком осамдесетих двадесетог века – још нисам биоНаставите читати „Марко Поло и Кина“

У тазбини

[Пише: Бошко Милосављевић] [Време читања: 2’ 30’’] Краљево, субота, 14. март 2020. Никад нисам умео вешто да користим рачунарске технологије и погодности које та знанија дају. И ево, натерам се да покушам, и постигнем неки минимум – а то ће се заправо видети када овај текст буде објављен, ако буде. У мом регистру поимања појаваНаставите читати „У тазбини“