Дужи дани Боже Зеремског

Смрзо сам се и угазио у говно. Био сам добро расположен, па сам и остао; Једино што гиља мора да се очисти пре повратка у топло Али моје срце што ме пробада ћути већ неколико сати, или више  Читам што ми шаљу, отписујем, разумем, варам себе, али лепо, да сам стрпљивији  Гледам младе кокоши наНаставите читати „Дужи дани Боже Зеремског“

Кóја је рекао – кућа је свуда

Пошто што да не тема је кућа, ја сам био на Душановцу. Стил личи, можда јесте, а можда и није да јесте, а ипак може. Тамо су куће међу којим замишљам Столета кога је Ћуприја донела, имагинарног, у мој крај. Замишљам да је насликан на зиду – Зли дечак, господар краја… Нема дринске Ћуприје, нитиНаставите читати „Кóја је рекао – кућа је свуда“

Мало о ,,Недељнику”, мало о Славену Билићу…

Дозволите ми, Ви који ово читате, да се малчице позабавим туђим егоизмом. Свој је теже разобличити, а и није ова лажна интернетска хартија место за то.  А ако јесте, ви слободно почните. А и да се не лажемо, или да не будемо лажно добри – радили смо и то. За разлику од ,,Недељника“ – овдеНаставите читати „Мало о ,,Недељнику”, мало о Славену Билићу…“

Семафор, Сунце, кафа и гуме

На семафору, уз Сунце што укосо идеСа осећајем да свако је од нас крив – због свегаГлeдам људе у аутомобилима око себеИ гомилице прљавог, окопнелог снега Прилази  дете, бело ЦиганчеШто можда никада није била нечија ћеркаПрилази мирно, полако, опрезно, Док покрет руку мојих – на волану – мерка  Не мислим много, него као аутоматКод мењача узимам Наставите читати „Семафор, Сунце, кафа и гуме“

Кроз маглу и кишу дише зрак

Док нам Амери продају препакованог ПекићаУ љусци од киндер јаја, и дечијег смеха –Ја попиздим кад гнусну рекламу видим,Плашећи се, још више, сопственог греха Проблеме имамо скоро сви – комшиница Драгица,Фудбалери, радници, тајгери – и остатак света,По чудној основи све око нас мери правде вагица,И тако је одувек – и ако не разумеш – паНаставите читати „Кроз маглу и кишу дише зрак“

Призори са Лекиног Брда

(од Боже Зеремског) У раним сатима, вечерњимкада крошње савија ветар, песмом сивомдва брата на овој слици,напунише своје спортске стомаке –  пивом Браћа су одрасла, па на одговорностне зову их више родитељи – већ женеи у једном тренутку, кад већ се морастарији, полако – одлучи да крене Одлучи полако, али крену тихоса помишљу да се ускороНаставите читати „Призори са Лекиног Брда“

У децембру један добар дан

Каже ми једна жена, да је једном, велики српски уметник, или велики словеначки, ако неко хоће, може и тако, Стева Жигон, у вези са Достојевским, рекао: „Живот не треба да буде леп. Живот треба да буде садржајан. Некада је и бол садржајнији од пријатности; треба проћи кроз патњу, кроз несрећу, кроз стотине непроспаваних ноћи даНаставите читати „У децембру један добар дан“

Камби, Лајпциг и ја

Камби би ми некад рекао, кад би ме срео после неколико дана: ,,Де си Барбика, опет си румен ко Руменко….“ А Лајпциг би додавао: ,,Румен је ко Румениге…“ Камбија сам волео, и Руменигеа сам волео, а Лајпцига никад нисам. Био је зао, опасан, и храбар. Али ја га нисам волео. Нек му је лака земљаНаставите читати „Камби, Лајпциг и ја“

Јутро је и види се покрет

Рано је и зора, устати се мора… Уз гужву која понекад постоји у свету у коме и ја постојим Уз леђа која ме боле само мало док не штрецну Уз злу и наопаку музику и још горе речи које су слепљене (мењај Иване станицу, не препуштај се горем и најгорем) Уз неки тофу сир одвратанНаставите читати „Јутро је и види се покрет“

За Валентина Распутина

Никада нисам ценио, а ни волео књиге Данила Киша. Сматрао сам да су Црњански, Пекић, Михајловић, Селимовић, Станковић и многи други – далеко бољи писци. И о њима, а нарочито о њиховим делима, све најбоље. Али, и о Данилу Кишу све најбоље. Такође, никада нисам волео ни Кишове ,,Савете младом писцу“ – тако некако сеНаставите читати „За Валентина Распутина“