Између

Између ,,није лоше“ и ,,Аууу матори па то је лудило мораш да видиш …ааааа, ВИДЕО СИ … ПА РЕЦИ !“ има доста места. И на хартији има доста места, она трпи све … Равнам табане по стану, спремам се да отворим прву конзерву и гледам Кончаловског, дишем, боле ме очи, добио сам диоптрију и заНаставите читати „Између“

Док читам новине у очевој кући

,, …Смешна девојкакрстари тексасомможда за хиљаду долара месечноосуђује америчку интервенцијуотвара шкољке тражи унуке Џингис – кана вашу дефиницију демократије а ја постојим овакав какав јесам уз пола литре пива и три пржена јајета на пространој тераси хилтоновог хотела осам векова касније са електронским језиком у чардаку ни на небу ни на земљи “ Мирољуб Тодоровић ,,Осам векова касније“              

Шпанац у разним тим неким

Шпанац,го до појаса, у шорцу са грбом Партизанабели је шорцпуни кантицу са водомједно 7, 8 литриизлази испред зградепа полива цвећептује, тује, или тако нешто – никад није знаоПомало, каже му жена – почиње да личи на оцане само због ћелаве главеили опсесивних мотиваили због сличне линије, при цртањунего и због једне врсте подсмеха;а тој врсти излаже иНаставите читати „Шпанац у разним тим неким“

Хтео сам,

Хтео бих да кажем седам осам – до хиљаду речиО оним бољима – и вишимО онима који су умели, смели, моглиО оним скромним, тишим … Но потанак је мој дар;Упорност – много већа …Али  још нисам кувана ногаНи Весићева везана врећа Много  ствари нећу сазнати – док не умремПонешто никад нећу признати – да неНаставите читати „Хтео сам,“

Инсерт Шпанчевих мисли из шетње

Божидар Зеремски се пробудио, протегаоБило је ту почешавања И осталогМамуран је БожидарМамурни су и они што су били с њимСем једног који је пио швепсТај је возиоИ тако мамуран,Божидар замишља Шпанца …,,Шпанац иде уз БрдоБрзо идеБрзо размишљаБрзо и замишљаНе само људе и шта ће са њимаИ не само оне друге људеЗване женеИ шта са њима иНаставите читати „Инсерт Шпанчевих мисли из шетње“

Мирис младости

Испред пекаре је ред, који води у пекару. У огледалцету, вишеструком, у пекари, видим једну девојку. Једе бурек. Није лепотица, али је лепа. Она је млађа од мене око двадесет година. Дочекам ред, узмем триста са сиром, станем поред ње. Она једе брзо, као мушкарац. Ја једем полако, усправно, лагано приносим четворозубац на који суНаставите читати „Мирис младости“

Човек који ми није брат, али ми је сигурно неки подаљи рођак

Док возим по некадашњој периферијиПо нечему што није било преријаАли је било замља сељака на брдимаМало испод средње ЕуропеГледајући из средње ЕуропеА сада је граница Врачара и ВождовцаИ квадрат стана је преко два сома Док возим, слушам MINOR THREATНашао сам стари диск у колимаПа сам се право да вам кажем и обрадоваоСлушао, па пре негоНаставите читати „Човек који ми није брат, али ми је сигурно неки подаљи рођак“

Ко то тамо негде кочи

,, …већ видим себе како стојим поред једне од оних песникиња у замраченој просторији пуној дип хауса, тинејџери се клате а ми изазивамо непотребан немир код сваког који нас угледа , ви морате, назовите, објасните, да, да, како вам је откад сте се вратили у родно место, колега, добро је, професоре, само, сад нам затварајуНаставите читати „Ко то тамо негде кочи“

Боље је не издати књигу него издати пријатеља

Врбашки и ја седимо у ,,Броду“, пијемо добар алкохол и чекамо Мишића. Мишић је завршио историју на Принстону, зна свашта, фокусиран је као микроскоп – и има енергију, упркос блиским педесетима. Врбашки ме молио да се нађемо са њим. Хоће нешто да објави, књигу једног америчког писца, Жерарда Херстона, па пошто је Мишић открио тогНаставите читати „Боље је не издати књигу него издати пријатеља“

После пролаза и пораза

Током два дана прошао сам стотине километара. Био сам на планини. Тамо живе планинци, јаки људи. Један од њих ми каже да је температура пре неки дан била само седам степени. Његова жена, витална старица (њему је 70, и лепо се смеје) каже да се некада јако тешко живело – и ја јој одмах верујем;Наставите читати „После пролаза и пораза“