Црно – бели дан

[Пише: Бошко Милосављевић]  [Време читања: 2’ 14’’]                                          Лекино Брдо, 9. април, тачно у 17 часова Устајем, и крећем се ка пекари после десет дана. Маске носе пред пекаром сви, чекамо, улазимо један по један. Десет дана без бурека, и ето, не издржи човек… После одем до једног маркета, гужва, још већа. Али, мудрац сам ја.Наставите читати „Црно – бели дан“

О раду

[Пише: Бошко Милосављевић] [Време читања: 1’ 49’’] „Не веруј својим пријатељима када траже да будеш искрен са њима. Све што они хоће јесте да им потврдиш добро мишљење које они имају о себи самима…” Тако је писао Ками. А има и ово, исто он: „Овај свет је неподношљив. Човеку су потребни или Mесец, или срећа,Наставите читати „О раду“

Кратка повест о бројевима и рикверцу

[Пише: Бошко Милосављевић] [Време читања: 1’ 22’’]                   Јутро је, и стижем у кафе „Донбас”, код Бобија, на кафу. За једним од дестак столова седи матори Прајза. Уствари, и није толико матор, само неколико година је старији од мене, али га је алкохол учинио таквим, да изгледаНаставите читати „Кратка повест о бројевима и рикверцу“

О мерама притворским и оним казаматским

[Пише: Божидар Зеремски] [Време читања: 4’ 53’’] Вождовац, 7. април 2020. Свим мојим другарима из краја – живим, мртвим, полумртвим и преживелим. Свима, до једнога… Ћале мог друга Декија, увелико покојни, често је говориo: „Најтеже је бити човек…” Мој друг Деки био је јуниорски шампион старе Југославије.Шампион у боксу. Дакле у боксу, не у зајебанцији.Наставите читати „О мерама притворским и оним казаматским“

Epistolae ex Belgrado

[Пише: Боб Милосављевић] [Време читања: 3’ 33’’] „Sati su prolazili, a da on ništa nije uspeo da smisli.Predveče je mogao da vidi kako kaluđerice, postignuvši svoju „normu” (određeni broj kubika drveta), prekinu posao i pognu čelo: verovatno se pomole, možda da zahvale Bogu što su preživele i ovaj dan. Zatim su se znacima sporazumele iНаставите читати „Epistolae ex Belgrado“

Јутро и после тога

[Пише: Диодоно Ђентиле] [Време читања: 2’ 41’’] Лос Анђелос, 4. април, Лекино Брдо     Смирај дана. Два никшићка, два скупља пива у специјалној рерни за пиво, великој, званој тераса. Није баш Лос Анђелос, али није ни све што пише. Није будала који не зна да чита – већ онај што чита и све верује што прочита.Наставите читати „Јутро и после тога“

Кратка путања са муријом пре 20 банки…

[Пише: Боголюбъ Карич] [Време читања: 3′ 36“] Послеподне је у Београду, општина је Вождовац, град је Београд, комшији цвили пас, нека деца су добра, нека нису, пензос из зграде прекопута моје мало сиђе до улице, извири, обиђе пар ситних кругова (као да чека жандаре, па ако наиђу да тркне у зграду, мало авантуре, јер гдеНаставите читати „Кратка путања са муријом пре 20 банки…“

Путања кроз дан

[Пише: Бошко Милосављевић] [Време читања: 2’ 54’’] Лека’с Хил, среда, априлилили 2020. Јутро је. Пре седам је. Свиће, без Сунца. Враћам се да спавам. Мало ме је страх да сан не оде преко 10 – јер онда претешко заспим кад поноћ прође… Иначе, добро спавам ових дана. Пронашао сам неку рутину; тако рецимо доручкујем барНаставите читати „Путања кроз дан“

Изненађења и кад се појаве

[Пише: Бошко Милосављевић] [Време читања: 1’ 52’’] Ко и кад није волео изненађења… Оставимо се сада коментара да их је било и непријатних. Да су се Римљани нашли у грозном чуду код Кане (на крају је Картагина ипак самлевена са земљом), да је Надал по…… после једног поена који је одигран како он није навикао,Наставите читати „Изненађења и кад се појаве“

Један дан Бошка Милосављевића Данца пре Куроне

[Пише: Данац Шпанац] [Време читања: 3’ 18’’] „Неусаглашеност са средином чији си неодвојив део, или излет ка месту на коме ниси био, и никад више бити нећеш.” Тако ми нешто иде кроз главу, док ходам. Кренуо сам до оближње продавнице, која припада ланцу продавница. Ипак, ова је посебна. За мене. Ту раде неки људи иНаставите читати „Један дан Бошка Милосављевића Данца пре Куроне“