О клупи

У Галерију фресака, после Другог светског рата, нова власт, бахата, моћна, безобзирна – попут СКОЈ-а садашњег, Весићевог и осталих сличних – гурнула је ражалованог Милана Кашанина. Каква срећа! Мало ли су их стрељали, поклали, повешали, протерали… Могло се све то десити и Кашанину. Човеку који је заједно са кумом, принцом Павлом, начинио Народни музеј великомНаставите читати „О клупи“

Криза идентитета цивилизације у кризи

[Пише: Бик који беседи] Глобално ванредно стање – уведено на препад и под изговором бриге за здравље „обичних људи” – белодано јасно показује стање свести цивилизације која јурећи за тзв. напретком уништава све пред собом. Оно што шокира није спремност владајућих елита – састављених углавном од фах-идиота, а суштински необразованих и непродуховљених људи – даНаставите читати „Криза идентитета цивилизације у кризи“

Имам ја…

Имам ја мој крај Моју хиперхуду срећу Мој крај  Старе куће стари другари старе неке приче мој крај Испреграђиван зградама ружним и лепим има ту И зграда од пешес спратова Које су никле тамо где је било мало више живота Има стварно занимљивих А и неусловних, скоро направљених, а полупропалих  И кућа, баш онако каоНаставите читати „Имам ја…“

За Чингиза Ајтматова

Диегова смрт (Божија рука Божија воља) Писмо из Беча, Комшија што умире са сећањем на Преторију, Још једна победа Партизана, –  И мирис Брда на коме живим Подуже – већ 4 деценије скоро Син са мобилним који лежи Кћер у заносу детињства и изигравања одраслих А жена И ја који врло убрзано старим Стрејт каоНаставите читати „За Чингиза Ајтматова“

Док се фудбал спрема

Киша добује, у стану сам, пита ме брат шта радим гојим се ко свиња кажем пази да не добијеш свињски грип пази ти да не добијеш по тамбури Киша добује утакмица се спрема добар је фудбал добра је то игра ипак се не зна шта ће бити на крају а у игри има и плесаНаставите читати „Док се фудбал спрема“

Успомене са разних путања

И најкраћа и најдужа путовања почињу првим седањем у авион, воз, аутомобил, или аутобус. Када сам кретао на југ света, други пут, брат ме је возио на аеродром. Гужва је била, велика. Дан,четвртак. Киша, ружна, зимска. Али кренули смо на време, па сам се на време и укрцао, иако ми је пасош истицао, али нијеНаставите читати „Успомене са разних путања“

Од јутрос

                                               Два дана сам био дисциплинован неком добром самоћом, па је и то помогло. Јутро је, и возим по центру града. Затворили су ,,Зору“. Неко рече или написа да је реновирају, али заправо, судећи по новим певеце вратима, претвориће је у још једну од хиљаду безличних кафе кафетерија – коју држе власници буразерски блиски властима.Наставите читати „Од јутрос“

Живот ме води

Живот ме води, као и толике људе, стазама знаним, и незнаним. Јутро је, и сећам се – иде неки црно бели филм о партизанима на једном од 998 канала, па се сећам –као мали, играли смо се индијанаца и каубојаца, партизана и Немаца – а мој брат, као мали, са својим другарима, играо се  СрбаНаставите читати „Живот ме води“

За разлику

За разлику од таксиста Пинк таксија, ја не пролазим кроз црвено на Славији. Славија је била величанствен трг, попут сличних, психоделичних, у Бугарској, или Румунији. Али не пролазим не само због тога што не треба, него и што не знам има ли камера. Сад је Славија хладно срање, попут сличних тргова, прерађених, у Бугарској, илиНаставите читати „За разлику“

Барбика у јесен

[Пише: Божидар Зеремски] Јесен, и живот без смисла. Провео сам ноћ у затвору са неким Циганима. Вучем се по каванама. Седнем  до прозора и загледам се у маглу и у румена, мокра, жута дрвета. Где је живот?  Милош Црњански ,,Дневник о Чарнојевићу”                                  Јутро је. Возим по београдској вароши. Ја сам Шоне, а зову меНаставите читати „Барбика у јесен“