Архиве аутора: gaulajter

     Мало који упаљач остао је дуго код мене.Један, са грбом ,,Партизана“, зипо, чувам годинама.Добио сам га од пријатеља, и до сада га нисам користио.Ено га, у фиоци.Други, пластични, са грбом ,,Партизана“ дали су ми неки клинци, пре пар месеци.И чувао сам га, док ми није испао на пумпи, оној баш ружној, лукоиловој, где сеНаставите читати „Предмет за ватру“

Тог дана, склапао сам очев 7, 62 (без икакве намере,већ онако, да вежбам)Опет сам се питао, где сам све биоТог дана, док сам умереним темпом ишао у ТемпоОпет сам прошао поред куће мог кума Тог дана, а и није то било по дануВећ је пала ноћТе ноћи, видео сам поновоДа кућа више није ту Уместо кућеНаставите читати “ Коме то, и зашто …“

,,Да ли разумеш запаљиве речи?”Понешто, могуће, о томе знам…,,Да ли ћемо потпуно расејани бити?“На то не могу да одговорим, сам… Пролеће је, и живот, поново, помало смисла имаНедалеко, ватра гори – а има и превише дима У овом тренутку бомбе падају, опет по нашој браћиИако је пролеће дан је кратак – све је краћи иНаставите читати „Шпанац у Русији, у сећању… „

Понекад имам жељу да пишем, али немам прави порив. И, заправо, не пише ми се.Ипак, понекад пишем и кад ми се заправо не пише.То је нека вежба духа и дисциплине.И нек опрости, ако неко чита, ово о духу.Ако помислите да је претенциозно ово што сада настаје, а биће у неком другом трену испред Вас –Наставите читати „Док уз Крушевачку ходам“

Док читам текст БОИХТИИТАкоји ми посладалеко од Београдске вароши –причу о Чонграду писао сам пре месеца дваали ти је, у место поред језератек пре неки дан, послах ја Док мислим какву фотку уз ових стотинак речи да пошаљем, да видиш и чујеш где самжелим да ти кажем још и овотренутно нисам ни жедан, ни гладан, ниНаставите читати „Још једна рута“

За Ивицу „У животу све се спајаи у везе ступа и неспојивоптицу и крошњу упарио би свакокамен из праћке супротност је птиципа се ипак понекад споје” Душан Гладић                     Уремили су Шпанца стару кајлда крене поново ка Унгаријикоја је била једном једно краљевство … Сада –у њој нема ћесара одавноали остале су грађевинекућефирмесинагогазграде… У једнуНаставите читати „Шпанац кроз Чонград и Пешту“

Можда се спремаш, а можда си и спреман…. Кад сам кренуо, било је скоро тринаест часова, Minor threat је звучао из звучника (песма о томе да осећају кривицу што су бели – с том разликом у односу на савремене црно беле трендове што су је они саставили и изводили пре скоро четрес година), песма којуНаставите читати „Пут на који се поново можда спремаш“

Дуго нисам писао, па ако ћемо право. Дуго нисам ни нешто друго. Шта да радиш? Ништа, тераш, као и до сада… Леђа ме болела, са фудбала – Бата воли да одшкрине врата од свлачионице, да сви који прођу виде паламаре … Промаја је дохватила све испод рамена. Стога, мажем маст за коње, истуширан, ошишан, наНаставите читати „Ваздух и кад стигне“

Дуго нисам писао, па сам звао буразера из Баната, само да га чујем. Јесен је на Душановцу, а био сам и у доњим пределима, где је још понешто остало старо. Ту је и сервис Крбачевић, ту и кафана, ту и седиште, одскора, још једног мултинационализма (испостава, ако ћемо) Прсти лете по тестатури (тастатура ми малоНаставите читати „Ваздух и како до њега“

Кроз мој ум пролази песмао Јовану Дамаскину,а паралелно теку и мислио сланини, и вину Кроз мој ум не текујасно скројене теме и речи; Кроз њега севају и таласи и муњеи премало тога што заправо лечи Савијен пред истином, величином Богаали и повременим златним сазнањем ја ипак остајем и слабашан човек,спутан животом – и васпитањем Али иНаставите читати „Савијен пред истином“