gaulajter

Стари велемајстори

[Пише: Бошко Милосављевић] [Време читања: 3’ 29’’] Постоје велики људи који учине да се сви око њих осећају малим. Али истински велики људи су они који учине да се сви људи око њих осећају великим. К. Г. Честертон Једног дана напунио сам 40 година. Сада, неколико година касније, не баш много ни пуно али неколико,Настави са читањем „Стари велемајстори“

Оно унутра и оно вани, хладни пред нама сада су дани

[Пише: Бошко Милосављевић] [Време читања: 3’ 25’’] Београд, Leka’s Hill, недеља, 22. март 2020. -Видео сам. Након десет метара узео си течност од продавца кокица и дезинфиковао руке! -Јесте. Али сам ипак стегао руку коју си ми пружио… (разговор два човека испред зграде РТС-а, један је сниматељ а други возач) ✽ ✽ ✽ Овај краткиНастави са читањем „Оно унутра и оно вани, хладни пред нама сада су дани“

Зора

[Пише: Бошко Милосављевић] [Време читања, 2’ 47’’] Београд, Лекино Брдо, субота, 21. март 2020. Када смо мој пријатељ (аутор аутентичног романа о сатирању америчких домородаца (званих индијанци)) и ја седели, уочи ванредног стања, у кафани ,,Зора“ разговор је текао неусиљено. Између осталог, и по томе знаш ко је прекопута. Причали смо о искушењима, о ратуНастави са читањем „Зора“

Нови дани

[Пише: Бошко Милосављевић] [Време читања: 2’ 43’’] Београд, Лекино брдо, петак, 20. март 2020. У трећем Шпанац разговара са Гораном Баретом никада га није срео и никада га неће срести али зато и постоје имагинарни светови „Шпанске посланице” Има једна песма винковачких „Мајки”, бенда који слушам скоро тридесет година. Тај бенд слушао је старији братНастави са читањем „Нови дани“

Планови и како одједном нестану

[Пише: Бошко Милосављевић] [Време читања: 2’ 40’’] Београд, Лекино брдо, уторак, 17. март 2020. Пре неколико дана, тачније у прошли четвртак, почело је… Наравно, почело је још раније, у Кини, када је тамо био Марко Поло… уствари пре, много пре…Мало претерујем.Добро.Овако… Био сам на путу са млађим братом. Био је четвртак, март, дванаести. Нисмо билиНастави са читањем „Планови и како одједном нестану“

Марко Поло и Кина

[Пише: Бошко Милосављевић] [Време читања: 2’ 27’’] Краљево, недеља, 15. март 2020. Добра ствар је кад не мораш, а ипак радиш – јер мислиш да је потребно, важно, вредно, или волиш. Или, како би се све то одједаред рекло – осећаш потребу. Кад сам био мали, дакле почетком осамдесетих двадесетог века – још нисам биоНастави са читањем „Марко Поло и Кина“

У тазбини

[Пише: Бошко Милосављевић] [Време читања: 2’ 30’’] Краљево, субота, 14. март 2020. Никад нисам умео вешто да користим рачунарске технологије и погодности које та знанија дају. И ево, натерам се да покушам, и постигнем неки минимум – а то ће се заправо видети када овај текст буде објављен, ако буде. У мом регистру поимања појаваНастави са читањем „У тазбини“