Архиве аутора: gaulajter

Усред дневног вихораШпанац лети ка Ендијуда му понесе што има понетипа ће њих два (два, због риме и штимунга, не двојица, јасно је да су двојица)мождаи по једанвиски попити;неће, бренди … Енди је окретанпоказује Шпанцу колико је и даље брзпљеште ударциполуге и брза брзинаШпанац се радујекао да је добио некогна фер – иако је добио показну вежбу –па садНаставите читати „Шпанац и Енди не пију бренди“

Јутрос бивши голман Звезде БајковићВоди дете у школуЈутрос ја трубнем Па махнемо Јутрос ђубретари по СунцуПреврћу све оноКад сунце сијаВесело је и на гробљу Јутрос сам се вратио из ЗворникаГде сам био по први путЗа последњи ко зна зна Јутрос сам наставио да умиремКао и сваког другог данаАли јутрос нисам веровао у смртНего у милост ЈутросНаставите читати „Јутрос“

Шпанцу тешке ногеопетпосле фудбала. Мислио је бићемирољубивоали није, није било… Понесе људе, понесе и Шпанца Кад се леглотешко се намештало телоу угодан положајлоше спавањесумрачни сновикао да је оловоу листовимаприликом буђења Шпанац нема Ахилову петујер није Ахилеја није ни близуали има Ахилове тетивекоје га боле уздуж Стигло је и пролећекоје ће упропастити многе пупољкејер је стиглоНаставите читати „Зимско прољеће Ивана Шпановића Шпанца“

Седе на аеродромуу некој кафетеријиЏими и Шпанацкоји је тек стигаоу Хали ДеШипхолтако се некаконазива Седе, гледају се.Драго им. Џими је био у Вијетнамупар годинатамо је малопроменио погледали само на неке ствари … Овако, гледа у Шпанцаа гледа и околоразмишља брзои првокласно Причају о животу, о људима,а онда Шпанац пита за Зиса,што је радио са Џимијем, давно –ни њега није видео деценије скороНаставите читати „Шпанац и Џими иду ка Алкмару“

Био једном један цару Сир Дарју и Аму Дарјупа је … Не, не иде тако … Него – овако – Шпанац, увелико ујутруувелико на ногама, иде.купује пљуге – иако је синоћчадио као воз (стари онај)или као пећ (стара такође)и док купује мислида неће скоро упалитијер му је мало и мукаи нада седа му чађење нећеНаставите читати „Шпанац и Вар Дар“

Можда  кренутиОбрнутим редомБи требало.Шпанац мало мислиДок разгледа Огледало … Не мора то бити –Као што кажу –Егоисте, једног, трип –Можда је почетак нечегаА можда ће сести и у џип Можда је то почетакНеке лагане болестиА можда је нешто при крајуИ питање је где ће одвести Решен да не седиПолако ка вратима ходаУспут му на ум падаКомеНаставите читати „Шпанац кроз као неки олук“

Шпанац се будии тад – замало да поново заспи Али чује се бургијаса трећег спратакомшиница затимшто урла на керау ходникуи камион коме местоније ту где јестеали Београд се градиу висину, иде … Онда Шпанац малко устане,али малко.Тако да више седи.Док седи,држи главу у рукамакраткопа је враћа на рамена Плови – у сећања, у нека временаод преНаставите читати „Иван Шпановић се буди“

Опет мирише јесенИду возови и трамвајиПоследњи дан за папучеИ за шетњу, у цумаји Мирише дуван кроз ваздухИ лишће од ветра летиДувам пљугу на углуУдишем дим, на пети Кичма ме боли па отудМењам се – део по деоТражим кроз окрет лаганиГде бих, да одморим, сео Посматрам свет што клизи;Ужурбан, млади парПонекад – можда ме видеКо некуНаставите читати „Дрангулијa“

Много тога је написано, пише се, скоро сваки дан. Сад људи више читају са екрана – на аеродрому, на билборду, на телефону, на лаптопу. Тако и пишу. Много тога је написано, али мало је прочитано. Кад смо били у аскари, Симке, мангуп, са Дорћола, говорио је „Све је написано, али нема ко да чита…” СимкеНаставите читати „Јесен кроз Устаничку улицу“

„Не могу да ти пожелим победу, и не смем да ти пожелим пораз. Желим само, да твој избор, који је неизбежан, буде добровољан. После тога, ништа више није тешко, веруј ми…” Руси, пре 83 године Неколико различитих људи – свако у своје време – кажу ми да сам најбољи под притиском, да најбоље функционишем кадаНаставите читати „Рад и притисак“