Кроз мисли и пределе

                                                  Јутро је и скоро сви спавају. Ја се враћам из Македоније. Сам сам – и док прилазим пешачком прелазу, као возач – једна жена ступа левом ногом на пешачки, а затим ту ногу повлачи, леву. Можда је левонога, а светло је свакако моје. Зелено је, није Лоркино. Партија је свакако Ранковићева, а Трст јеНаставите читати „Кроз мисли и пределе“

Мислите на сусрете

Дуго нисам писао. Били су лоши дани. Има кад иде, има кад не иде.Може то да се зове и овако и онако.Али има још нешто. Оно унутра и оно споља.Осећај да би нешто могло да се уради – и воља.Колико тога мења свој изглед, облик, унутрашњи и спољашњи – и зависи од нашег унутрашњег создања…КоликоНаставите читати „Мислите на сусрете“

Од синоћ

Синоћ сам пио вотку са Дачом Бишевцем, иако је можда било током дана, а не синоћ. Делује као да је било пре три месеца, или више. Тако делује , сада, иако се никакав Борнов идентитет није десио у последњих 26 и више часова. Не знам што и како то, али некако баш тако, то. АНаставите читати „Од синоћ“

Камби у аскари

Камби је говорио да цвеће разуме, али то само кад би причао са Владом Ашовом. Њих двојица су, сад кад то нешто мислим, заиста били људи који говоре и разумеју посебан језик – и биљака, и овако. Понекад, Камби би ћутао данима – уз забавне активности, он би ипак ћутао. Тада, ми који смо гаНаставите читати „Камби у аскари“

Подношљива тежина постојања

Док иде,киша и ветар мешају му се на лицуупадају у очи и за вратноси кишобран али га не отвараиз неког разлога Идедоскора висок скоро 190одскора вероватно мање, од повијања и старења – које је почело када су обрве кренуле да расту као код његовог старијег братаратног ветерана са Косовакоји неће имати децуБог није дао

Лето и изненадне ситуације

Тих дана Пендула се није осећао добро. Слабо је спавао, слабо је и радио – осим што је пар пута изашао „на кваку“. Слабо је и излазио; тек да попије три, четири пива код Сталкета, на Душановцу.  Камби, напротив – оран и за рад  и за све видове дружења; и алкохолно, и уз супстанце, иНаставите читати „Лето и изненадне ситуације“

Камби и Пендула

[Пише: Божидар Зеремски] [Време читања: 5′ 32“] Вождовац, 23. април 2020 Камби и Пендула су моји другари из краја. Обојица су алкоси, само што Пендула има 64 године, и мозак му је скоро сасвим изветрио, али некако живи, и уме да изненади, иако је полумртав. Камби је дружељубив, увек виси на улици, ради тешке физичкеНаставите читати „Камби и Пендула“

4 дана

Лекино Брдо, 20. април Јутрос, на Велики петак, сви носе маске на Душановцу. Добро, није сви, не баш сви. Носим и ја, идем у радњу. Нема гужве, иако је 11 сати. Већ се препознајемо испод маски, одмах. Мало се попричамо Лела касирка и ја, сретнем и пар комшија, намигујемо, разменимо по коју реч. Није лепНаставите читати „4 дана“

Мали прилози изолацији…

У Скопљу, 24. јула (тако пише на фотографији) 2016. године, Бошко и његов син гледају прву првенствену утакмицу те сезоне, Партизан у гостима игра против Бачке…       Не слути на добро. Партизан је већ испао из Лиге Европе, на пенале, од просечног пољског клуба. Тих дана, да прегрмимо тај шок – многи одНаставите читати „Мали прилози изолацији…“

Рад, пре, и после…

[Време читања: 4’ 32’’] Има разних догађаја и доживљаја на раду, и рад носи човека; људи често оправдају своје постојање неком службом на земљи, неким постигнућем, па макар и неким скромним – али истински важним трудом. Многи од нас воле да се баве неким задужењем, послом… Али, исто тако, ако сте имали искуство рада наНаставите читати „Рад, пре, и после…“