Архиве аутора: Далибор Даничић

Да ли би радије ходао планинама или чувао неко дете.. Тражила смисао у бесмислицама овог света или чекала неког човека да се пробуди из сна који живи, попијете кафу и подржиш га да будан сања.. Не, не.. Ниси чувао неку децу, него ходао планинама.. Да, ни ти ниси чекала.. Јурила си да свки бесмисао ублажишНастави са читањем „А до тад..“

У односу ’’на’’ и у односу ’’са’’.. Ово се односи само на нас.. У односу НА планету земљу, данас је дан исте; али у односу СА њом, данас је Велики петак.. ’’Ни страшни суд неће бити страшнији од Великог петка’’.. Бог није створио прво мушкарца, него човека.. А тај човек у односу СА човечицом, доби свој облик и то што јесте.. НаравноНастави са читањем „У односу СА нама..“

У међувремену ништа није остало..Међа времена и простора прегажен је човек..А хтео сам само да будем у току..Сад брзак делим са изгладнелим сомом сам са собом.. Поломила ме стена или оно што на њу наноси што са собом носим..И више од тога..Све чиме сам се хранио, сад једу паразити..и брже ћу се ја разградити,него све о чему сам бринуо..Дубоко јеНастави са читањем „Међа“

Пуцам у промашај и исповедам се искушењу..да ли је могућегрешком правде грех оправдавам.. Прижељкујем награду,само да бих је одбио..Тешко је одолети себи..Болест првог реда,а само сам хтео своје место.. Охолост не трпи понизност..Оба су слабостали прва тражи и храброст.. Историја пише извесно,а песник могуће..немогућност помирења није утопија..У толико и ја,тешко се мирим са собом.. БудимНастави са читањем „Могући човек..“

Празан папир,а ја препун..Ископана сећања закопавају очекивања..Све ће то страхови посрамити..а ми изнова,рђу позлатити..Чврсто држим све што није у мојим рукамаи бринем да ми не испадне..Све ми је мало јер ничему нисам дорастао..Све спада и ништа се на мени не задржава..Зелена, а већ гњила воћка..Неукус је у трулежи и пропадљивости..Васкрсење не бива без смртиали ниНастави са читањем „Пу, спас за све нас..“

Ал је реко..Ал нам је сукнуо..Очитао лекцију, проговорио истину..Ово треба да иде нон – стоп на РТС-у.. А видео све црњи, готово да нема места за више мрака..Ако и има мало светла, ту је само како би лакше ушли у још већу таму..Како је кренуло следећи спотови ће бити само црна слика..И јефтиније је, каоНастави са читањем „Црно, око мене све је црно..“

Кад бих могао да више не желим да пишем..ни мање..Само да се смирим..Да пожелим добар дан..Кажем слава Богу..а да то заиста мислим..осећам..осећам да би то било довољно..поплаве ће однети и маске..сахране ће разбити раздаљине..ближа нам је смрт..човек зна само за страх..не зна, па тражи утеху у разуму..чак ни разумевање нема везе са тим..не ставља умНастави са читањем „Кад?“

Смрдибуба коју нисам отерао..По први пут..У Кампсади смо се молили..Она усрдније од мене..Нисам смео.. ’’Не ваља се смејати на гробљу’’, а ваљамо се у сопственом нечињењу.. Као што ни највиши пилон не указује на созерцавање висине, већ просту палост низине.. Тако и ми, мислимо да су леђа та која трпе, а не душаи за њуНастави са читањем „318“

’’Кад ћете да напишете нешто о духовном узрастању?’’’’Вероватно кад узрастем’’, одговарам кроз осмех али нешто мислим – може ли човек да зна уопште да ли је узрастао и који је то ниво раста..У односу на шта или на Кога..Загледан у икону Христову, реципрочно својим слабостима – трудим се да више ништа не мерим јер самНастави са читањем „С оне стране..“

Прва недеља вода, последња вода, среда и петак вода, викенд може риба.. Све стандардно?Све исто.. Мислим се, немогуће да је тако лагано.. Припремао сам се два пута за једну од најтежих трка на свету и све јесте било исто (или слично), осим извесности исхода.. Једнако сам осећао страх и поштовање.. Знаш да си прошао саНастави са читањем „Све исто..“