Нарав(о)ученије

Београд, Звездара, подно Цветкове пијаце, 24. април 2020. КомшиЛица једна заскочила ме је увелико сморену од трчи-тамо-амо и чекања у километарским редовима је тако кул ивент. Шта знам, можда нисам право женско, али оне приче – трла баба лан да јој прође дан – су ми блиске и драге попут рецимо утемељивача нацизма, СС јединицаНаставите читати „Нарав(о)ученије“

Фотосешн #1

Београд, Дорћол, уторак, 21. април 2020.

Крунски доказ стокхолмског синдрома

У нас постоји бенд Оружјем противу отмичара. Кратко писмо које је срочио члан дружбе надахнуло ме је да на папир спустим мисли што долетеше ми ко ласте с пролећа. Како сам јединче али и сироче, а с обзиром на то какво мишљење или пак предрасуде преовлађују о јединцима и јединицама, најчешће бих се снебивала, кадНаставите читати „Крунски доказ стокхолмског синдрома“

Мутацизам

Један мушкарац се често мота око мене. Не знам, можда је то муж а можда је ликом он док из њега говоре други неки. Спочитава ми свакодневно. „Немој у телефон – да пишеш. Могу да га хакују.“ Одмахујем главом, мрштим се. „Узми папир и оловку.“ У дворишту је земља, у земљи је рупа, у рупиНаставите читати „Мутацизам“

Великосуботње повечерје

– Куц, куц… – Ко је? – Ђаво с неба. – Шта вам треба? – Једно јаје. – Које боје? – Златне. – Немам. – Шта имаш? – Црвена јаја. – Кокошко, глупа!!! Лонгине, ниси му копљем срце пробоо, још се копрца на крсту, а казују да си му муке скратио пробивши га у ребро.Наставите читати „Великосуботње повечерје“

Разулареност

Културо, именом се твојим зовем, нарочито кад си у шали прозвана. На Велики Четвртак ишла сам с мужем у куповину намирница. Лакнуло ми је што нисам дуго чекала у реду. Не подносим чекања у редовима. Не подносим ни куповине. У продавници, где обично стоје колица, стајало је једно велико ништа. Метална колица која сам искалаНаставите читати „Разулареност“

Ремисцентно недецентно

Јутро је увелико. Морам се вратити у свој саркофаг. Стављам повеске на очи и гурам у уши чепиће који ми пружају -42 Дб. Знам да ће муж-пуж бити забринут, те сам му оставила писмо. Таман да усним, дрмa ме по рамену. Придигнем повеску на чело. „Не могу да прочитам шта си написала.“ Умало да муНаставите читати „Ремисцентно недецентно“