Сопствена соба*

Глас му је био милији у довикивању из сопствене собе. Нисмо морали да се гледамо се гледали, а чули смо се. Чини ми се и јасније и тачније него кад терминаторски премеравам мигове (нису авиони), гегове (нису шаљиви), фацијалисе (нису иманентни) и гримасе (нису аутентичне). Људима је непријатан мој поглед. Сматрају да их непрестано анализирам.Наставите читати „Сопствена соба*“

Велика бела птица а није лабудица

Љубавник који није био љубавник је престао да јој се јавља. Пала је у кревет. Препустила се очајању и малодушности. Муж који није муж је рекао да неки тамо лик кога је видела неколико пута у животу није вредан да она пати. Наравно. Ако пати, нека пати због мужа који није муж. Муж који нијеНаставите читати „Велика бела птица а није лабудица“

Ревидирано: Шах-мат

Био сам затворен у кућу, додуше својевољно, као у самицу. Потрудио сам се да урадим понешто што надилази запостављене радне навике. Машио сам се не баш лаког али ни јуначког задатка. Растребљивао сам дрангулије и успомене из ормана. Не могу да износим све детаље јер би то потраjало, али тек толико да знате да самНаставите читати „Ревидирано: Шах-мат“

Беше му

Ушуњала сам се по ко зна који пут у девојачку собу. Последња девојка, кућна помоћница, боравила је ту пре Великог рата. Просторија је била преуређена у оставу у којој су живели сви могући и немогући деликатеси које кувари/це познају. На полицама се башкарила слатка и слана зимница у теглама разних величина и облика. Венци сувихНаставите читати „Беше му“

Незаборавно летовање

Београд, Звездара, понедељак, Дан младости 2020. Замишљам да су ми свраке попиле мозак и да сам отишла у туристичку агенцију да уплатим летовање. Што је још луђе, овога пута мора да буде гига-мега-сега-full-врх аранжман, јер ћу трећи пут да се отиснем на обалу Турака Османлија. Познато је да је и трећа срећа али и даНаставите читати „Незаборавно летовање“

У 100 евра

Београд, Звездара, 18. мај 2020. Налазиш се у улици изнад Цветкове пијаце. Вјекослава Ковача. Заустављаш ауто, набациш га пола на тротоар, пола на коловоз. Не, та улица уопште није уска. Једносмерна је али аутомобили пиче у оба смера. И мислиш, мудро је (ако је онај који једе лука, лукав, шта онда једе онај који јеНаставите читати „У 100 евра“

Il mio mare

Београд, Звездара, 11. мај 2020. Давно се нисмо видели. Море и ја. Да ли ћемо некад, ко зна. Узмем оне две шкољке из породичне тековине, прислоним их на уши, ослушкујем шум таласа, и пловим, пловим, пловим… Слабо се сећам који је јунак убио те две шкољке да би се накнадно пувао. Матори је углавном наНаставите читати „Il mio mare“

Блеф

Београд, Звездара, 8. мај 2020. У металним кутијама, које су биле дом погрицканим финим чајним кексићима, с наштампаним млађаним девојчурама које од сунчевих зрака штите розе сунцобрани док оне као случајно испуштају своје везене марамице и померају тло под ногама удварачима са улаштеним ћелама, живе успомене. Мртве ствари живахног изгледа су од суштинског значаја заНаставите читати „Блеф“

Слепило

Београд, ПМС, 3. маја 2020. Врана врани очи не вади, каже народна пословица, која нема везе с вранама већ са удруживањем сличних ради заједничких интереса, далеко, далеко од морала и савести. Додуше, стварна сива врана очи је вадила из топлог тела голуба што тек скончао је насред улице, успут требећи га од сувишности одела-перја којеНаставите читати „Слепило“

К(у)р(и)вина

У свакаквим временима се одлазило у циркус и људи су волели (као да сад не воле) да буље у наказност другога. Подсмевали би се али и грохотом смејали. Коме, ако не себи?! Домовина ми се напила крви више од крвосисача коју је младост гостила не остављајући за себе ни капи. Такозване зреле године затекле суНаставите читати „К(у)р(и)вина“