Архиве аутора: Retka Zverka

Глас му је био милији у довикивању из сопствене собе. Нисмо морали да се гледамо се гледали, а чули смо се. Чини ми се и јасније и тачније него кад терминаторски премеравам мигове (нису авиони), гегове (нису шаљиви), фацијалисе (нису иманентни) и гримасе (нису аутентичне). Људима је непријатан мој поглед. Сматрају да их непрестано анализирам.Настави са читањем „Сопствена соба*“

Љубавник који није био љубавник је престао да јој се јавља. Пала је у кревет. Препустила се очајању и малодушности. Муж који није муж је рекао да неки тамо лик кога је видела неколико пута у животу није вредан да она пати. Наравно. Ако пати, нека пати због мужа који није муж. Муж који нијеНастави са читањем „Велика бела птица а није лабудица“

Био сам затворен у кућу, додуше својевољно, као у самицу. Потрудио сам се да урадим понешто што надилази запостављене радне навике. Машио сам се не баш лаког али ни јуначког задатка. Растребљивао сам дрангулије и успомене из ормана. Не могу да износим све детаље јер би то потраjало, али тек толико да знате да самНастави са читањем „Ревидирано: Шах-мат“

Ушуњала сам се по ко зна који пут у девојачку собу. Последња девојка, кућна помоћница, боравила је ту пре Великог рата. Просторија је била преуређена у оставу у којој су живели сви могући и немогући деликатеси које кувари/це познају. На полицама се башкарила слатка и слана зимница у теглама разних величина и облика. Венци сувихНастави са читањем „Беше му“

Београд, Звездара, понедељак, Дан младости 2020. Замишљам да су ми свраке попиле мозак и да сам отишла у туристичку агенцију да уплатим летовање. Што је још луђе, овога пута мора да буде гига-мега-сега-full-врх аранжман, јер ћу трећи пут да се отиснем на обалу Турака Османлија. Познато је да је и трећа срећа али и даНастави са читањем „Незаборавно летовање“

Београд, Звездара, 18. мај 2020. Налазиш се у улици изнад Цветкове пијаце. Вјекослава Ковача. Заустављаш ауто, набациш га пола на тротоар, пола на коловоз. Не, та улица уопште није уска. Једносмерна је али аутомобили пиче у оба смера. И мислиш, мудро је (ако је онај који једе лука, лукав, шта онда једе онај који јеНастави са читањем „У 100 евра“

Београд, Звездара, 11. мај 2020. Давно се нисмо видели. Море и ја. Да ли ћемо некад, ко зна. Узмем оне две шкољке из породичне тековине, прислоним их на уши, ослушкујем шум таласа, и пловим, пловим, пловим… Слабо се сећам који је јунак убио те две шкољке да би се накнадно пувао. Матори је углавном наНастави са читањем „Il mio mare“

Београд, ПМС, 3. маја 2020. Врана врани очи не вади, каже народна пословица, која нема везе с вранама већ са удруживањем сличних ради заједничких интереса, далеко, далеко од морала и савести. Додуше, стварна сива врана очи је вадила из топлог тела голуба што тек скончао је насред улице, успут требећи га од сувишности одела-перја којеНастави са читањем „Слепило“

У свакаквим временима се одлазило у циркус и људи су волели (као да сад не воле) да буље у наказност другога. Подсмевали би се али и грохотом смејали. Коме, ако не себи?! Домовина ми се напила крви више од крвосисача коју је младост гостила не остављајући за себе ни капи. Такозване зреле године затекле суНастави са читањем „К(у)р(и)вина“