aleksandarmandić

Кратко, просто сведочанство

Иако би можда требало, не почињем одмах да трчим, већ тек кад напустих дрндобус, који би ме, да нисам изашао, одвео и до Железника. Некоме је он веома значајан и неко му се можда чак и нада или га проклиње због људских разлога који људи дају нељудима, овде конкретно машинама, али ја га користим нехајно,Настави са читањем „Кратко, просто сведочанство“

Повратак

Аутомобил се двадесетак минута спуштао на Пале. У питању је, наравно, био Голф, једна од ретких заједничких, усаглашених тачака те неприродне државе, али не двојка, већ дојмљива шестица. Возач ће нам нешто касније изнајмити скије и панцерице и мени омогућити да и ту тачку скинем са листе. Човек је културан, енергичан, прича о свом вишедеценијскомНастави са читањем „Повратак“

Јутро је

Тешко је приметити, лако оптеретити. Морам написати песмуНе због себе, највише због себеПа тад ће ми сигурно бити јасно о чему сам је писаоКо је и низао стихове знајући шта они значеПредуго чекам да изађе, не пишем је за руине и оне што долазеЦепам је комад по комад, као дебелу секвојуАјде пусти је да изађе,Настави са читањем „Јутро је“

Поглед, преко мостова, ка Лекином Брду

(Божи Зеремском) Стани на време, спавај, одмори!Санак је лаган, лепотом он мијеСа надом се човек најлепше будиДа у јаву милину жељену свије Будит’ се треба, вотка се точиСа млаким се соком чак меша и клизиИ дебелог брку, што односи флашеДугокосе плаве замениле главе Та све ће то бити, и дуга и ћуп,Ал’ Партизану много јеНастави са читањем „Поглед, преко мостова, ка Лекином Брду“

Гора зелени

Данас сам поново чуо ту мисао како је најлепше када пада киша. То није честа пригода, али кад се деси, мени се истог тренутка пале лампице и већ сам до пола прегорео фитиљ. Пролеће и лето је Бог дао човеку да га награди, да му да наду. Шта уради у остатку године, то је додатак. Понекад размишљам о томе како људи воле меланхолију и да се осећају боље када замисле себе на прозору како очима траже плави круг, па још у њему звезду. Мора да је ту то зрно мудрости, било да се прати властелински, попут неког енглеског научењака из осамнаестог века, или пак куршлуски, дотрајало, као код каквог нашег филма чије име личи на песму Константина Симонова.

Јесен у подне

Ево ја сам, на пример, дуго веровао у Деда Мраза. То јесте, у његово физичко постојање. Веровао бих и у Божић Бату, али сам са разлогом заузео овај тренутак у историји и то јесте важно. Нисам више сигуран да ли је у питању био први или трећи разред, али се сећам да је било дуже.Настави са читањем „Јесен у подне“

У покрету

29.4.2020.[Пише: Александар Мандић][Време читања: 2’26“] „Петропољац се хвалио да познаје, у главу, целу Шумадију и Гружу. Мајка му је била из Петропоља, па је по њој добио и надимак: није се тако презивао. Преко мајчине родбине је упознао села ка Краљеву – Витковац, Витановац, Закуту. Није било куће у коју није свраћао. То је важноНастави са читањем „У покрету“

Посвета данашњим сусретима

[Пише: Александар Мандић] [Време читања: 4′ 7“] 6.4.2020, Земун Данас сам налетео на ко зна који интервју по реду са Небојшом Глоговцем. Сјајан тип, не само због тог интервјуа, разуме се. Заправо, у питању је био одломак и говорио је о понуди за филмску представу Анђелине Џоли. Нисам, у ствари, нигде ни нашао доказ даНастави са читањем „Посвета данашњим сусретима“

Избегавати пекаре, ако већ не знате како да се у њима понашате

[Пише: Александар Мандић] [Време читања: 6′ 20″] 29. март 2020, Земун „Захвалност је бела врана на овом свету.” Ето, прошло је већ 5-15-25 дана од почетка овог стања измењене спољашњости. Рекло би се, стање је стало чепркати и по унутрашњости, али, за разлику од овог првог случаја, консеквенце и нису баш посве универзалне(омиљена, не башНастави са читањем „Избегавати пекаре, ако већ не знате како да се у њима понашате“