Усред дневног вихора
Шпанац лети ка Ендију
да му понесе што има понети
па ће њих два (два, због риме и штимунга,
не двојица, јасно је да су двојица)
можда
и по један
виски попити;
неће, бренди …
Енди је окретан
показује Шпанцу колико је
и даље брз
пљеште ударци
полуге
и брза брзина
Шпанац се радује
као да је
добио неког
на фер – иако је добио показну вежбу –
па сад може, људски, даље,
без срамоте
од пораза
Енди му прича о смрти
и о томе шта је важно
нуди га још једним;
али Шпанац, стари мудрац,
зна како се завршава
кад је још један …
А и иде на фудбал
па не иду
два добра, под руку …
Енди му каже
„Ти си, Шпанац, транспарентан лажов
коме сви верују…”
Шпанац зна да то неће заборавити
иако моли Ендија да понови
ако је добро чуо –
а чуо је …
И иако, попут флеша, наставља пут,
зна шта мора и како
а шта не мора још лакше –
теши га, кроз све то
да постоје, још,
хиперкреативни људи
који су склони и алкохолу
и рекреацији
и питањима која можда немају одговоре
али је поставка потребна …
После фудбала, надао се Шпанац ,
Енди и он ће, лагано, током недеље,
ако не буде непредвиђених удара
(срчаних например, или ваздушних)
да ударе по рекреативној причи,
и по …
Уосталом, видећемо, видећемо …
Корона-циркус 