Прстен верности вечног успињања..
Дурмиторе, добри мој..
Дом си Богу и човеку убогом
пролазном..
Пођимо!
Цвет нас ветром зове на јутрење,
чак и месец
зори је опростио
отпустио али је не напушта..
Само ти и ја још увек ћутимо..
Почиње служба..
Све се мора заслужити,
па и воља Божија..
Знам,
сећам се..
Давно смо изашли из Едена..
Али откуд баш сад,
опет..
Дурмиторе, роде мој..
Једнако ме плаши вечност,
колико и пролазност..
Звоне звона..
Сударише се вечност и време
у једној тачки
заједничкој
полазној за нас и
непролазној, Оче Наш..
Тебе који си на небесима,
познао сам синоћ,
препознао у себи..
Дурмиторе, истино..
Истина је..
Указао си на све што
човек иконом приказује..
Мир свима
упркос нама..
Честице се сјединише
причестише у истој оној тачки..
Полазној за нас и
напролазној, Оче Наш..
Сети нас се када дођеш у царству своме
у свој слави..
Па да..
довршимо Небеску литургију
светог нам владике..
На врху
Друмиторе, са тобом
служиће Аврам и дванаест монаха..
На обећаном месту
где последњи стижу први
коначно
испунићемо обећање..
Кад се ваздух прореди
ту потребе нестају,
а пророци занеме..
За мене
нема ничега више(г),
осим жеље да још једном удахнем
и посложим се собом
присајединим са Богом..
Баш ту
на месту вечног успињања
и живота упркос
умирању..
Са те стране успона
никада ниси далеко,
ма колико био удаљен
до врха..
Дурмиторе, водо жива..
Ти који јеси
исцела,
исцели и мене..
Напој ме собом
Богом..
Збогом..
Корона-циркус 