Опет су пуцали у бадњак
дан пре него да га посеку
жицом су га везали..
Њега, већ распетог
поново стрељају
богомладенца..
А и ми смо,
ништа бољи нисмо..
Да, јесмо..
Да јесмо, не бисмо..
Ух, како смо само могли..
Уместо тебе да одаберемо побуњеника, револуционара..
Варава – син очев, диже се против власти..
А ти Господе, даде све за наше грехе..
Из освете
у борби за права он уби војнике..
Из љубави
и ради наде на спасење Ти Петру заповеди да,
’’врати свој мач у корице’’..
Прошло је од тад
али избори не пролазе јер борбу не желимо..
Кога желите?
одјекнуше улице Јерусалима..
Лако одабраше убице,
убицу,
Вараву, Барабу..
О Небеса, хоћемо ли се онебесити
и једном,
само једном,
’’ради нас људи и ради нашега спасења’’,
издићи се изнад распећа..
Надићи време и ради вечности
животом осведочити васкрсење..
Опрости Боже,
све помисли о освети..
Знам да знаш,
пуцањ је увек био окидач
прекидач за све сувишне приче
и знак да се осврнемо око себе..
Има ли наших?
У молитви
готово да нема никога,
тек по неко зајеца
’’спаси и сахрани’’..
Гробља су бивала чешћа јер се молисмо све ређе..
Проредили смо сужбу,
подредили је изградњи неких других храмова
и сопствених амова..
А ничег новог нема,
под капом небеском..
У обнови смо још од Светог Саве
јер радимо све што од нас никад није тражено..
Молимо се само из очајања,
а пуцамо кад смо радосни..
Није ни чудно што нас је стигао сваки тај метак..
Нисмо га препознали,
па изнова молимо за спас
али не и за опрост..
