Шпанац и Џими иду ка Алкмару

Седе на аеродрому
у некој кафетерији
Џими и Шпанац
који је тек стигао
у Хали Де
Шипхол
тако се некако
назива

Седе, гледају се.
Драго им.

Џими је био у Вијетнаму
пар година
тамо је мало
променио поглед
али само на неке ствари …

Овако, гледа у Шпанца
а гледа и около
размишља брзо
и првокласно

Причају о животу, о људима,
а онда Шпанац пита за Зиса,
што је радио са Џимијем, давно –
ни њега није видео деценије скоро две

Џими овако прича:

,,Он је имао много тога на леђима
и робију
и оно са Чубурцима
и оно са Шонетом
и кева му се убила
и петљао је по Италији
буразера му стрељала мурија
(а после су дали у новине
да се опирао хапшењу
и пуцао на њих)
чуо сам да је у Аустрији
са неком Хрватицом
вози такси
смирио се
има ћерку …“

Онда помињу Цвелета, Пиркета,
браћу Ружић, Ајдару –
помињу и мене, Божидара Зеремског,
па Шибета, Рујка, Мишка,
Жекса и Калета,
Бангавог, Амзу, Горана Шиптара,
Миксу, Цобета, Миту, Марета Фотељу,
Френклина, покојног Дебелог …

И тако, брзо пролазе сати,
па каже Шпанац у једном трену:
,,Доста тога је у причи, Џими …
Него, ова твоја, оће да се љути –
да не реметим мир на гајби?“

,,Ајде не зајебавај – нема мира,
Нема га нигде, али биће, биће
једног дана …“

Тако каже Џими..

Потом улазе у бус.
Иду за Алкмар.
То је мали град,
у Северној Нидерландији
близу мора
подсећа на Партизан
и на замало

Но ту су Џими и Шпанац
који је дошао у госте
на три дана
као најмилији

Видеће већ
воле да виде
то је сасвим сигурно …

Наставља се, дакле,
Повест о Шпанцу ..