„Не могу да ти пожелим победу, и не смем да ти пожелим пораз. Желим само, да твој избор, који је неизбежан, буде добровољан. После тога, ништа више није тешко, веруј ми…”
Руси, пре 83 године
Неколико различитих људи – свако у своје време – кажу ми да сам најбољи под притиском, да најбоље функционишем када има много различитих послова. И сталих напона.
Међу тим различитим људима су и мени блиски људи.
Мени, сада, није до притиска. А није ми ни до посла. Доста тога сам урадио, надам се да ћу урадити још – али сада би требало да одмарам. Иако ми није ни до одмора.
Сећам се почетка Дневника о Чарнојевићу
„Es ist herbst. . . . .
Непреводив је на немецки – највећи, а непреводив.
Тако је можда и са немалим бројем људских осећања. Отуд, мање-више, и извођачи уметничких радова, саморекламери (и ја сам ту негде) маркетиншки радници и ејч арови, пројекти, менаџери у образовању, немарни неимари и…
Гомиле људи тумарају, покушавајући да радом или привидним радом одагнају нелагоду или чак очај због свега онога што бисмо волели да осећамо или да други осећају, али, ето, нема…
Покушавајући да преведу осећања у нешто опипљиво, људи су се изгубили у интернетским шумама, горама, тиздина летин малеринама…
Кажем, нисам ни ја бољи, и ја се бојим.
Али понекад – неко баци фину рукавицу, не на двобој – него на дуел – да се нешто дода…
Тако почињу радови – а међ њима, јакако, има и добрих.
И – сетићеш се сусрета на Каленићу – какда смо планирали оно што сад завршавамо…
И – хвала ти, не само због рада – добро смо радили – него и зато што си ти међу малобројнима који ми кажу – одмори, не пиј кофеин – не пиј медену ротквицу (римује се са ткицу).
И – што ми кажеш – да не морам под притисак. И – што је још боље, кад кажеш, не дрвиш много, него идеш даље. А ипак бринеш.
Помирио сам се са тим да многе људе из моје блиске близине не интересује ни шта радим, ни како сам.
А ја шта радим волим да тртљам, а како сам, са људима, све мање. И добро, не бринем ни ја за друге, толико – али хтео сам да напишем неки мали рецимо одговор на Певаљку.
Свакако сам скренуо, другде.
Али, да знаш, ето…
И ја сам нека певаљка, стога ево:
Дан је био леп
Пушио се цвет
Звао ме је Кнеле
Д идемо у свет
Урођен за касно
И за рано пре
Ево теби дајем
Ове речи –
гле, гле гле ….
Корона-циркус 