Добродошли у Ултра Тркач Србије

Добродошли у Ултра Тркач Србије..
Постоји много заједница или тренинг кампова, који за циљ имају да промене човека..
Више или мање у томе и успевају, што јесте и те како добро за појединца..
Ово је једина заједница чији чланови мењају исту..
Тркачи који су довољно дуго ту, собом су мењали и Ултра Тркач..
Толико су велики утицаји, да у збиру ни један тркач не може никад да надрасте заједницу..
Ма колико појединачна промена била велика, кумулативно заједница непрестано постаје нова, несагледива и плодоносна..
А сваки сусрет са нечим новим повлачи преиспитивање себе..
Упитаност у свакодневници најчешће са собом повлачи сумњу али не и код нас, у нашој заједници..
Самосагледавање долази тек када се добро загледамо једни у друге и тек у очима другога можемо да поверујемо да смо већи од сваког питања или било ког досадашњег (са)знања..
Сезона је убирања плодова и сви причамо о роду, а мало ко о родитељу – било да га пишемо великим или малим словом..
Истоварали смо пре неки дан шљиве, раговарали о квантитету и квалитету..
Добар род, усагласисмо се..
На другој страни, то дрво, тај воћњак и Родитељ већ су нови и припремају се за поновно рађање, без секунде наслађивања собом..
Ултра Тркач је дао пуно плодова који су засладили животе многих, макар то био и тренутак заборављања на горчину свакодневнице..
Причам о људима који све ово посматрају са стране, који дочекују плодове као што смо ми дочекали онај камион шљива..
Богу хвала и то је део процеса..
На првој страни, у првом реду, у самом расаднику – сваки тркач собом сади и расађује све те плодове и кад стигну плодови он је изнова занесен орањем или узором – заборављајући да је он/она тај који је део сваке бразде..
Синоћ након тренинга, преузимам Бранковог дрона од Дулета, да докторка пошаље данас аутобусом за Чачак и питам Дулета је л успео шта ново да монтира из Црне Реке..
Каже: ’’привикавао се ових дана на нови посао и био мало уморан од викенда у Туману али ево сад је добро Богу хвала, само да успавамо Богдана и радим – нашао сам баш добре звукове..’’
Ово је само једно вече и само један човек..
И док будемо гледали плодове Црне Реке – сигуран сам да ће се неко пробудити, неко искрено плакати, неко присетити да није нико..
А тркач ко орач, биће у новој бразди и питати се чиме смо заслужили тако плодно земљиште..
Слава Богу..
www.ultratrkacsrbija.com