Да ли би радије ходао планинама или чувао неко дете..
Тражила смисао у бесмислицама овог света или чекала неког човека да се пробуди из сна који живи, попијете кафу и подржиш га да будан сања..
Не, не..
Ниси чувао неку децу, него ходао планинама..
Да, ни ти ниси чекала..
Јурила си да свки бесмисао ублажиш собом и бригом за оптанак смисла..
Може да буде збуњујуће..
Неко дете, неки човек..
О томе сам мислио јер то је разлика, која у збиру даје вас двоје..
Твоја човечица и твој човек..
Ваша деца..
И онда..
Научићете да стрпљиво уједначите корак и једно другом смирите дисање..
Осмислите време, којем Лила даје додатни смисао..
Толико ће свега бити али најмање бесмисла..
Биће много тешко јер имамо много више разумевања и стрпљења за себе самe..
Али више никад нећете бити сами, а ни исти..
Неко каже друга, оваква или онаква, половина – трећина или целина..
Ја бих рекао да сте једно другоме успон узрастања, до мере раста Христовог..
Будите једно другоме могућност..
Ништа више..
И будићете се са могућношћу, да будете могући у немогућем..
Никад више нећете бити једно, чак ни када ваша деца буду довољно стасала – да превазиђу ваше кораке и пожеле да дишу још разређенији ваздух..
Тек тада ћете употпуности знати, да вас је данашњи дан УТРОЈИЧИО..
А до тад..
Волите Бога и праштајте, како себи – тако и својим недовршеностима..
Корона-циркус 