У односу СА нама..

У односу ’’на’’ и у односу ’’са’’.. 
Ово се односи само на нас.. 
У односу НА планету земљу, данас је дан исте; 
али у односу СА њом, данас је Велики петак.. 
’’Ни страшни суд неће бити страшнији од Великог петка’’.. 
Бог није створио прво мушкарца, него човека.. 
А тај човек у односу СА човечицом, доби свој облик и то што јесте.. 
Наравно из своје слободе, која им је дата, одабраше да себе погледају у односу
НА Бога, природу и љубав која им је дата.. 
И тада се десило прво отпадање тј отпад.. 
Тако запрљани, непрестано покушавамо да очистимо околину – како бисмо се у њој огледали.. 
Између Великог петка и Дана планете, а у односу НА написано, дешава  се и  спомен жртавама геноцида и холокауста у ндх.. 
У односу НА све то понекад тихо споменемо и ако споменик готово да у нашој (мајки) земљи немамо.. 
А шта имамо? 
Пре нешто више од пола века деца су убијана у логорима, бебе паковане у тегле и сви заједно бацани у незагађену природу и прелепе јаме.. 
Данас је технологија узнапредовала.. 
Папир се лакше рециклира, а човек перфидније меље.. 
Но, да се вратим на односе.. 
Пре само пар дана, Христос је ушао у Јерусалим  и то је једина свечаност у његовом животу.. 
Пролазак кроз капију милосрђа, дочек људи на улицама и опште усхићење.. 
Народ ко народ, мислили су да у односу НА њих долази неки нови земаљски цар, са бољим политичким програмом и социјалном заштитом.. 
У односу НА, а не однос СА.. 
И зато данас, само пар дана након свечаног дочека, 
и даље одјекује: „Распни га, распни“.. 
Христос – женик, Богомладенац, 
и данас страда али није поражен.. 
Време пролази, а ми се не померамо.. 
Само се повремено, у огледалу страдања, препознамо у другом облику али готово увек само у односу НА Богомладенца и женика Христа.. 
У односу НА све то, младенци се изнова и изнова жене, венчавају и заклињу на вечну љубав.. 
Попут Богомладенца, у ту свету тајну улазимо кроз велику свечаност али налик људима који су на Цвети дочекали Христа – ми своју љубав, наду и веру градимо у односу НА другога – а не СА другим.. 
И онда, на жалост, након усхићења, а у присуству адвоката (неки се можда и Пилатом зове), унакрстно урламо „распни га (је), распни“.. 
Зато смо данас распети између бачене флаше и палог човека.. 
А Бог као Бог, само ћути и гледа да не види.. 
Јер кад Би запамтио све што је видео (срећа па није злопамтило), не би нас опрао ни један обнољвиви извор енергије, азил за животиње или хуманитарне  смс поруке.. 
Сташније од било које нуклеарне електране је човек неспособан да воли и човек ускраћен за љубав.. 
Величанственије од најлеших делова природе је покајани човек и дете које воли.. 
И више од васељене – највише планине, најдубље дубине, најлепшег цвета и првог птића лета; више од свега – Бог воли човека.. 
јер само за њега тј нас и за однос СА нама, дао је и своје најдраже.. 
Дао нам је јединородног сина.. 
’’Бог је постао човек, да би човек постао Бог’’.. 
Тако је предвиђен однос СА нама.. 
А ми као ми, скупљамо ђубре и псујемо мајку, 
исту ону која нас је родила јер сви ће се усагласити ’’једна је мајка’’.. 
Част изузецима – захваљујући којима повремено и удахнемо чистог ваздуха.. 
Они јесу изузеци али нису изузети..
У односу НА њих, немамо никакву шансу.. 
Срећа, па се ти изузеци не управљају према нама, 
већ желе да се усправљају СА нама.. 
Знате их и ви, знамо их сви.. 
Само ако се замислимо, сетићемо се и препознати: 
у погледу детета, у тишини пријатеља, 
у оном комшији који не тражи ништа – осим Онога који у свему и са свима.. 
И зато је данас наша једина шанса разбојник са крста.. 
Јер у овом тренутку нашег распећа, поред свог жамора и шапутања, 
опет ће нам се један Човек директно обратити и у тренутку свог страдања
мислити и на наш преображај.. 
Али не у односу НА нас.. 
Већ само Са нама..