Коме то, и зашто …

Тог дана, склапао сам очев 7, 62 (без икакве намере,
већ онако, да вежбам)
Опет сам се питао, где сам све био
Тог дана, док сам умереним темпом ишао у Темпо
Опет сам прошао поред куће мог кума

Тог дана, а и није то било по дану
Већ је пала ноћ
Те ноћи, видео сам поново
Да кућа више није ту

Уместо куће биће зградица, није велики плац
А те ноћи, дакле не током дана
Негде, у близини, замириса – марихуана
Те ноћи, мало пре него што ћу поред куће проћи
(мислим ту, где је била кућа)

Те ноћи, дакле, мало пре него што ћу проћи
Поред куће која више не постоји
Између две нове зграде
Страшно је смрдело нешто старо

Сетио сам се да је ту отпад,
Те ноћи, мали приватни отпад
Уствари нешто што комшија ако је жив још скупља
А ако није гомилица се нагомилала, па отуд

Те ноћи размишљао сам како ми се и не пије
Мислио сам да сутра одем на један гроб
А тог дана, пре ноћи, био сам са Гробарима
А један од њих је познат, и полицији

Углавном, ишао сам улицама
Те ноћи, по Брду, које ми је познато по злу
Било је свакако и добро
У мом атару, крају, завичају, те ноћи

Ко ће све ово гледати, читати, пробати да разуме
Ко ће ме се сетити, када једног дана умрем
Ко ће сетити куће кума мога
Можда мој син, једном, у некој ноћи … (сад је још мали, па би се растужио)

Посвећено Милану Стојковићу Дебелом – кога смо волели

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: