Шпанац у Русији, у сећању… 

,,Да ли разумеш запаљиве речи?”
Понешто, могуће, о томе знам…
,,Да ли ћемо потпуно расејани бити?“
На то не могу да одговорим, сам…

Пролеће је, и живот, поново, помало смисла има
Недалеко, ватра гори – а има и превише дима

У овом тренутку бомбе падају, опет по нашој браћи
Иако је пролеће дан је кратак – све је краћи и краћи

Бомбе су дакле присутне горе, има их изнад, и испод;
Почело је нешто јако сурово – и  има трагичан исход

Сви ти људи, недалеко одавде, сада страховито пате
Да се то може, пробали би  –  време уназад да врате

У окружењу Кијев, Маријопољ, Донбас, и како чујем
Азов…
Понекад се осећам као Шпанац на Росинанти,
Понекад, као Иван – Карамазов…

Баш ништа не значи ово што пишем,
Мада сам одабрао страну
И иако су многи склони Звезди –
Ја сам одан Партизану…

Ако још морам да дајем доказ,
Ево, нек буде овако;
Не бих волео да се поново браним
Па шта – и да не буде лако…

Ако би ми доказали, да је истина,
Уз Унију европску и уз НАТО –
Ја бих радије остао са Достојевским
Нити ,,упркос“ , нити ,,зато“…

Остао бих са великим старцем
Који је још жив, ето, баш тако
А људима што пате желим мир
Баш сваком човеку, сваком…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: