Међа

У међувремену ништа није остало..
Међа времена и простора прегажен је човек..
А хтео сам само да будем у току..
Сад брзак делим са изгладнелим сомом сам са собом.. 
Поломила ме стена 
или оно што на њу наноси 
што са собом носим..
И више од тога..
Све чиме сам се хранио, 
сад једу паразити..
и брже ћу се ја разградити,
него све о чему сам бринуо..
Дубоко је дно али 
ни до пола вере у човека.. 

Изван свега тога, 
тог тока, 
прости рибар једноставност мреже гледа 
стрпљиво чека и ако не очекује ништа.. 
Из све те воде, издвојиће се једна суза.. 
То није кап која прелива, 
већ покајање које спашава.. 
Свака је звезда позадина тами
путоказ промени, 
па и мени.. 
Пао јесам али не и пророда коју носим..
Тргнух се и отргну се ветар од гране.. 
Понеће мене и све што нисам могао поднети 
сам попети.. 

Касно је.. 

Опрости, 
сому и овом потонулом створу.. 

Дете моје, 
давно сам престао да ловим,
мрежу пуштам јер волим
и сад не живим да заробим, 
него да ослободим.. 

И шта ће сад бити? 

Сом ће у воду, 
а ти полако ка Богу.. 

Не знам како да захвалим? 

Иди и не греши више..