Пуцам у промашај и исповедам се искушењу..
да ли је могуће
грешком правде грех оправдавам..
Прижељкујем награду,
само да бих је одбио..
Тешко је одолети себи..
Болест првог реда,
а само сам хтео своје место..
Охолост не трпи понизност..
Оба су слабост
али прва тражи и храброст..
Историја пише извесно,
а песник могуће..
немогућност помирења није утопија..
У толико и ја,
тешко се мирим са собом..
Будим сећања јер сам успаван..
Нема ту ничега..
Осим стварности,
која ме прогања..
Свет ми смета јер сам другачије хтео..
Није исто
тражити, тражити и непрестано тражити
и
трагати, трагати и коначно се смирити..
Ништа више није исто..
