Док читам текст БОИХТИИТА
који ми посла
далеко од Београдске вароши –
причу о Чонграду писао сам пре месеца два
али ти је, у место поред језера
тек пре неки дан, послах ја
Док мислим какву фотку уз ових стотинак речи
да пошаљем, да видиш и чујеш где сам
желим да ти кажем још и ово
тренутно нисам ни жедан, ни гладан, ни бесан
Бол у леђима ломио ме је
од Вршца, у среду
да израчунам – дана пет
Када сам попио мидокалм и налгезин
потпуно је престао
бол у леђима, клет
Сада поново читам Достојевског,
опет су у очима сузе
– какав осећај за људе –
горде – и оне што готово пузе …
Ово што писах то је да наставимо
нит што нас веже, у духу и послу
опет сам далеко од куће, куме
ближи Подгорици, него Ослу …
Корона-циркус 