Нешто сам радио, ређао нови филм у низ,
Кад је Небојша Небо(дер) путујућ ка Фиренци
Свратио брата и сапатника да обрадује.
И нека је био и вина пио и још му мокар језик.
Истуширао сам се,
ни на крај памети ми није било да бријем браду.
После чела и надланица руку фабричког радника,
И браду сам светогорским уљима почастио.
Нека зрачи мирисни мир.
Пре фабрике ваља
Искршити јаја
Добровољно раширити ноздрвље
Да тиранија обезбеди безбедност фабрикама
Тражећ слину позитивну.
О мом трошку,
Јављам Куму Бошку,
Наравно.
Синоћ ми је Пинокио процветао.

One thought on “Боихтиита”