Дуго нисам писао, па сам звао буразера из Баната, само да га чујем. Јесен је на Душановцу, а био сам и у доњим пределима, где је још понешто остало старо. Ту је и сервис Крбачевић, ту и кафана, ту и седиште, одскора, још једног мултинационализма (испостава, ако ћемо)
Прсти лете по тестатури (тастатура ми мало некако не ваља) грашак је за ручак, родбина је исто у јесени. Пола године стрицу. А синоћ, издалека, преминуо куму ујак, што је био у Сарајеву, под опсадом, пре четврт века, и кусур.
Бог и истина. Ми, људи.
Синоћ зет блистао на фудбалу, а уз зета и ја. Окренусмо од 3 0 и 6 3 – па на крају би 6 8 – за нас. Лепо кад се побеђује. А и био је добар фудбал, са одмерним фаулирањем.
Јутрос ме она што се удала за мене пустила да спавам, па сам после ишао по кола, тамо где их остави.
Док сам ишао по кола, срео сам неку жену коју сам упознао на путу, танго плесачицу из Берлина. Било ми драго, а мислим да и њој би мило. Е после тога сам попио кафу код Шибета са Мишком, па кад поменух сусрет са плесачицом он каже а па да, то онда кад си путовао за Пешту…
И Шибе, ето, памти на неке своје, недокучиве начине.
Сада крећем ка Шилеровој. Пре неки дан смо се напили, срео сам Барона, изашао са робије. Летеле су туре, па смо на крају Ташке и ја изашли из пиваре са по криглом у руци. Празнили смо их у грла идући Устаничком, поред шуме, где је и кум, са једном женом, некада, шетао.
Ја сам говорио Барону да не можемо више, а он је наредио и конобару и нама да последњу туру – понесемо.
Па смо, весели, понели.
Када ме је моја видела на прагу, са криглом, није много говорила.
* * *
Сутрадан зовем Ташкета да се свега сетимо, а он ми каже да је упао у орман…
Јесен је, и Партизан поново побеђује, а ја поново крећем ка Шилеровој…
Корона-циркус 